Žujovićev potez dolazi nakon hapšenja aktivistkinja Aide Ćorović i Jelene Jaćimović, koje su juče jajima gađale mural Ratka Mladića.
Policija je kasnije demantovala da štiti mural, naveli su kako štite javni red i mir. Hapšenje ove dvije aktivistkinje motivisalo je stotine građana Beograda da izađu na proteste i pokažu lice Srbije koje nije za veličanje ratnih zločinaca.
Koje lice Srbije predstavlja aktuelna vlast bilo je jasno nakon što je ministar policije Srbije Aleksandar Vulin sinoć ispred murala ostavio cvijet.
Podsjetimo, 8. juna bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen je pravosnažno na doživotni zatvor zbog genocida, zločina protiv čovječnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992-1995.
Žujović u BUKA audio podcastu govori o svom potezu, o problemu veličanja ratnih zločinaca i naporima onih koji se zalažu za demokratske vrijednosti.
BUKA: Odlučili ste baciti kreč na mural, sagledavajući društveni ambijent u Srbiji, mogli bismo tu odluku nazvati hrabrom. Otkud takva odluka?
- Ne smatram to, iskreno da Vam kažem, bez nekog licemjerstva ili laži, za neku pretjerano hrabru odluku, smatram je za normalno i odgovorno i znam da je u Srbiji i Beogradu i dalje više normalnih ljudi nego onih koji su skrenuli s pameću. Ovo i peticija za pomilovanje ubica Zorana Đinđića su crvene linije u srpskom društvu, gdje ćemo vidjeti ko je normalan, ko nije normalan, ko brani zlo, ko iza tog zla stoji i ko se suprotstavlja. Ovo su i drugi radili, rade i radiće. Mene ne interesuje dnevna politika, jer ovo naše društvo i ostala društva u regionu su otrovana dnevnom politikom da su izgubila potpuno kompas za ljudske vrijednosti. Ovdje se radi samo o tome da li je nešto zlo i da li se zlu suprotstavlja. Sve ostalo treba staviti po strani. Ovo je za mene odlično što mogu da vidim ko je ko u ovom društvu i regionu.
BUKA: Pogled iz BiH je da Srbija štiti i veliča ratne zločince, kako Vi na to gledate kao državljanin Srbije?
- Da budemo realni, na neke strukture da. Međutim, društvo se dosta promenilo u Srbiji. Ne gledamo mi blagonaklono na ratne zločince, a i kada iskreno popričate otvoreno sa svakim čovjekom, znaju dobro ljudi šta je ko radio, drugo je hoće li neko da prizna da se to dogodilo. Ratko Mladić zna šta je uradio, tako da može neko nekoga štititi koliko god želi, ali šta ćemo kad je takva istina.
BUKA: Štiti li policija mural Ratku Mladiću?
- Loše su ga štitili. Samo to mogu da kažem. Ako su imali nameru da štite, loše su ga štitili. Uvek će u Srbiji biti onih koji će se tome suprotstaviti. Može bilo ko bilo šta da štiti, ali znate kad čovek zna da je nešto pogrešno, a u sebi ima usađene vrijednosti koje vuče iz porodice, onda nema zlu zaštite.
BUKA: Ipak ima otpora ka takvim politikama. Koliko je građana u Srbiji spremno odbaciti zločince?
- 15 godina se bavim aktivizmom, ima dosta ljudi koji su sazreli u međuvremenu. Imamo problem drugih, negativaca, oni su mnogo glasniji, ali oni nisu ti koji će na kraju pobediti. Ta većina koja zna šta se dešava, ona je možda sada ćutljiva, ali će se u jednom trenutku probuditi i u javnosti odbaciti kao što bacaju u svojim životima. Koji normalan čovek želi u svojoj porodici da ima nekoga ko je učinio neki zločin. To što se u javnosti daje prednost, to je zato što su ti ljudi jako aktivni, agresivni i glasni, ali nisu većina. Srbija ima čime da se diči kroz svoju istoriju, ima svoje plemenite ljude, a nadam se da će ovo društvo krenuti da ih promoviše i to će biti najbolji odgovor onima za koje je Ratko Mladić heroj, jer on to nije.
BUKA: Mislite li da bi u mijenjanju te situacije u narednom periodu moglo pomoći da se oslikavanje murala i veličanje ratnih zločinaca počne kažnjavati?
- Počeće, nije to sporno. Taj mural kao mural je crtež koji je loš, negativan. Međutim, mi to radimo s mlađim ljudima, ljudima koji žele da nas saslušaju, taj koji je crtao mural misli da je to što je Ratko Mladić uradio normalno, to je taj problem. Oni mogu nacrtati bilo šta, mogu oslikati celu zgradu, sada su jedan zid.
BUKA: Koliko je taj narativ kod mladih prisutan?
- U svakom delu regiona je prisutan, mogo je lakše promovisati u savremenom dobu nešto negativno, nažalost, društvene mreže, savremeni vid komunikacije... Želja da se uđe u mlade mozgove na pogrešan način je mnogo snažnija kod onih koji su negativci nego kod onih koji su plemeniti. Oni koji su plemeniti često su ćutljivi, pa se misli da su slabi. Ali ja mislim suprotno, to su ljudi koji nose energiju, a kada njihova energija dođe na dnevni red, mislim da će biti jako loše za zlo.
Cijeli razgovor poslušajte ispod:
