Širom sveta se mogu pronaći izrazi za koje prevod na srpski jezik ne
postoji, a stručnjaci se slažu da je odličan način za upoznavanje neke
zemlje i ljudi koji tamo žive (osim proučavanja hrane, noćnog života i
umetnosti) listanje pravopisa, rečnika ili razgovor s lokalcima.
Ovo su neke od takvih reči:
Norveški: Forelsket
Neopisiva euforija koju osećaju zaljubljeni.
Japanski: Tsundoku
Knjiga koju smo kupili, ali je nikada nismo pročitali.
Švedski: Fika
Druženje uz kafu i kolač ili pecivo kako bi se zastalo i uživalo u trenutku.
Tagaloški (Filipini): Kilig
Osećaj koji stvaraju “leptirići u stomaku” u romantičnim situacijama.
Nemački: Rückkehrunruhe
Nostalgično osećanje koje imamo kada se vratimo kući s putovanja i shvatimo da počinjemo da zaboravljamo ono što smo doživeli.
Ruski: Pochemuchka
Dete koje postavlja previše pitanja.
Kivila (Papua Nova Gvineja): Mokita
Istina koju svi znaju, ali su se složili da je neće komentarisati.
Francuski: Dépaysement
U doslovnom prevodu reč je o nedostatku domovine, a značenje se vezuje
za dezorijentiranost ili kulturološki šok zbog kojeg se osećamo kao
stranci.
Indonezijski: Jayus
Izraz za šalu koja je toliko neduhovita, da ne možemo da prestanemo da se smejemo.
Inuitski: Iktsuarpok
Osećaj iščekivanja gosta zbog kojeg često gledamo kroz prozor.
Jidiš: Luftmensch
“Osoba od vazduha”, koja ima “promaju u glavi”, odnosno samo sanjari, ništa ne radi i ne zarađuje.
Škotski: Tartle
Osećaj oklevanja pri predstavljanju jer smo zaboravili ime osobe koju želimo da upoznamo s drugima.
Portugalski: Cafuné
Nežno provlačenje prstiju kroz nečiju kosu.
Holandski: Gezelligheid
Sreća i osećanje pripadanja koje nas obuzima kad provodimo vreme s osobama koje volimo.
Španski: Duende
Doslovno prevedeno znači “imati dušu”, a reč je o snažnom osećanju koje
nas obuzima kada, na primer, posmatramo umetničko delo ili flamenko,
zbog čega se ježimo, smejemo ili plačemo.