Volt Vitman: Dok ti ležim sa glavom u krilu
Dok ležim sa glavom u tvom krilu, camerado,
ponavljam svoje priznanje,
ponavljam šta sam rekao tebi i slobodnom prostoru,
znam da sam nespokojan i da činim da to i drugi bivaju,
znam da su reči moja oružja puna opasnosti, puna smrti,
jer ja se suprotstavljam miru, bezbednosti
i svim zakonima ustaljenim – da bi ih poremetio,
Pošto me se svi odriču, odlučniji sam
nego što bih ikad bio da su me svi prihvatili,
ne marim i nikada mario nisam ni za iskustvo, oprez, većinu,
niti za podsmeh,
a pretnja onog što se naziva paklom meni znači malo ili ništa;
I primamljivost onog što se naziva rajem meni znači malo ili ništa;
Dragi camerado!
Priznajem da sam te nagovarao da kreneš sa mnom napred,
i još te nagovaram, a pojma nemam gde nam je odredište,
niti da li pobeda nas čeka,
ili ćemo biti potpuno savladani i poraženi.