DW: Aleksandar Gerst je sa sobom na kraju mogao da ponese kilogram
i po prtljaga, koliko to inače pravila propisuju. I vi ste bili u
takvoj situaciji. Koliko ste vremena utrošili na razmišljanje o tome,
šta ćete poneti na putovanje u svemir?
Rajnhold Evald:
Dosta vremena. Posebno ako znate da će se proslaviti i po neki rođendan
članova posade. Ja to pitanje obično uporedim sa onim koje se povremeno
u šali postavlja običnim ljudima: Koje tri stvari biste sa sobom
poneli, kada biste morali na pusto ostrvo? Razmišljali biste neko vreme i
na kraju shvatili da je teško pronaći pravi odgovor na to pitanje.
Kako izgleda jedan dan u svemiru?
U slučaju dužeg boravka, a to znači preko šest meseci, postoji
tzakozvana dnevna rutina za sve članove posade. Dan počinje u šest
ujutru, mada to ne odgovara vremenu koje imamo na Zemlji. Unapred se zna
čime ćete se baviti u narednih 12 sati. Za svaki dan postoji program.
Svi su zauzeti svojim zadacima, ali smo uveče svi bili na okupu.
Večerali bismo zajedno. Nezavisno od toga, svi članovi posade mogu da
telefoniraju, da šalju i odgovaraju na mejlove. Večeri u svemiru ponekad
mogu da budu i zabavne.
Danas sredstva za komunikaciju igraju
neuporedivo veću ulogu, nego u moje vreme. Za telefoniranje, mejlove ili
korišćenje društvenih mreža planira se dodatno vreme. Pre svega zbog
činjenice da je komunikacija preko društvenih mreža posebno važna. U
Aleksanderovom prtljagu sigurno ima projekata koji će biti interesantni
mlađim generacijama. Počev od predmeta koje bi mnogi voleli da vide u
bestežinskom stanju. Aleks će to sve isprobati, zabeležiti i podeliti
svoja iskustva.
Šta vam je u toj svakodnevnici, tokom boravka u svemiru, najteže palo?
To su bili problemi sa kojima se obično suočavate na početku. Pored
ostalog i problemi sa boravkom u prostoru bez gravitacije. Ali nakon par
dana se na sve to naviknete. Čovek u svom telu ima program koji oduzima
puno energije. Kada ste u svemiru, to je prva stvar, za koju vremenom
shvatite da vam nije potrebna. Na sve uspevate da se naviknete, pa tako i
na kretanje u bestežinskom stanju. Važno je samo da ste dobro usidreni,
onda sve funkcioniše.
Šta je teže: navići se na kretanje u prostoru bez gravitacije ili na njen uticaj po povratku na Zemlju?
Daleko je teže ponovo se navići na kretanje pod uticajem gravitacije.
Jer svoje mišiće morate ponovo prilagoditi takvom kretanju. Srećom, za
to prilagođavanje vam nije potrebno puno vremena. Nakon dve sedmice,
više ne postoje medicinski aspekti problema do kojeg je došlo usled
dužeg boravka i kretanja u prostoru bez uticaja gravitacije. Ipak,
povratak kući je nešto posebno. Recimo, kada napravite prvi salto i
shvatite, koliko gravitacija zapravo ima uticaja na sve nas.
Verujete li da bi bestežinsko stanje u svemiru moglo da se kontroliše?
Odsustvo gravitacije u svemiru je nešto jedinstveno, s obzirom na
mogućnost slobodnog pada. Mora se uložiti ogromna količina energije,
kako biste ostvarili ubrzanje. Tako brzo nećemo pronaći rešenje koje bi
uz pomoć nekakvog prekidača moglo da reguliše problem odsustva
gravitacije u svemiru.
Šta su najveći izazovi u svemiru?
Najteži izazov jeste transport. Prvih 400 kilometara je veoma teško
preći. Nakon toga je kretanje svemirom uz pomoć već postojećih motora
moguće. Odupiranje gravitaciji i kretanje ka orbiti je tehnološki veoma
izazovan zadatak i to je nešto se intezivno istražuje.
Kada biste ponovo imali priliku, da li biste ponovo krenuli u svemir i uputili se još dalje, na primer ka Marsu?
Naravno da bih rado ponovo putovao u svemir. Zavidim Aleksu na ovom
iskustvu. Jer prvo iskustvo sa svemirskim letom je nešto posebno i veoma
važno. On će time ostaviti snažan utisak na mnogo mladih ljudi i u
njima možda probuditi interesovanje za nauku i zanimanja u toj oblasti.
Izvor: Dojče vele