Dragi Vođo, kolovođo,
prvi si glas i prva glava
svih sloboda i naših prava:
slobodno se govori,
svako može da zbori,
gori ili bolji,
šta mu je po volji,
šta god mu priliči:
kokodači, kukuriči,
bleji, skiči i urliči,
sikći, šišti, pišti, vrišti,
laj, brundaj i mjauči,
grokći, muči i skamuči
i slobodno arlauči!
Slobodno se diše,
slobodno se piše,
bez cenzure i bez srama
i bez stida i bez blama.
Tu slobodu ko ne ljubi
lako može da izgubi.
Dragi vođo, kolovođo
don'o si nam zlatno doba,
svako može sve da proba.
Zavidni nam vele
da sledimo zlatno tele,
a mi da smo stoka
bezrepa, bezoka.
Al' za slepce takve
slobode nikakve
nikad biti neće
jer nisu te sreće:
te pognute glave
ne znaju da slave
sve slobode naše,
nego ih se plaše.
Takva ropska duša
slobode se gnuša,
a ko je ne ljubi
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi.
Sloboda je za nas –
sloboda od vas!