Diandre Ejton je prvi košarkaš u NBA istoriji koji je kao prvi pik izabran od tima iz američke države u kojoj je igrao i u srednjoj školi i na koledžu.
To što je Ejton iz Arizone bio je jedan od glavnih faktora zbog kojih je lokalna javnost u Finiksu bila naklonjenija njemu, nego na primer Luki Dončiću.
Ali Diandre Ejton je samo odrastao u Arizonu.
On je sa Bahama. I reč je o momku sa izuzetno razvijenim patriotskim osećanjima.
U Ameriku je došao u 13. godini i od tada ne prestaje da ističe iz koje države dolazi i redovno igra za reprezentaciju Bahama.
Patriotizam je ilustrovao i sinoć prilikom održavanja drafta i to dezenom postave svog sakoa, koji je bio u bojama zastave Bahama.
“Ne dolazi ovde mnogo ljudi sa Bahama. Ja predstavljam celu naciju, cele Karibe. To je moja motivacija”, rekao je Ejton u jednoj ispovesti prošle godine kada je zapao za oko široj košarkaškoj javnosti.
Živeo je na Bahamima sa majkom i očuhom, u Nasauu, glavnom gradu Bahama. Četvoro dece je u toj porodici, a stan je bio mali dvosoban, kraj jednog od oni siromašnih krajeva koje turističke ture zaobilaze. Majka i očuh su radili svakakve poslove da bi deci obezbedili pristojno školovanje.
“Mnogi ljudi kažu da su siromašni jer imaju male Android telefone. Ljudi na Bahamima nemaju telefone. Nemaju ni kućni telefon. Žive u drvenim kućama. Bez struje, jedva da ima vode. Mama i tata su učinili sve da nam ne pokažu tu stranu sveta”.
Inače, očuha Alvina zove tatom.
Njegov biološki otac živi u gradu Londo na Bahamima. Pokušao je da uspostavi odnos sa sinom kada je ovaj posta NBA perspektiva.
“On je stranac”, rekao je Ejton za Sports Ilustrejted. “Ne zanima me šta ima da kaće. Zove me samo zbog jedne stvari”.
Pre košarke igrao je fudbal. I udarao u bubnjeve.
Svake nedelje kada bi se završila služba u crkvi, Denadre bi tražio “metu” koju bi zabavljao vicevima.
Njegova majka kaže da je uvek govorio da je zvezda.
“Nisam mislila da će to biti košarka, mislila sam da će biti komičar”, rekla je.
Bubnjevi su bili preskupa egzibicija za porodicu pošto je udarao previše jako i lomio ih. Nisu mogli da kupuju nove.
Kada je počeo da igra košarku ozbiljnije zapao je za oko lokalnim skautima. Kako i ne bi imajući u vidu njegovu visinu i ispostaviće se – talenat.
Pozvan je na jedan košarkaški kamp u Nasauu, a kasnije je dobio školarinu za San Dijego, Kalifornija.
I on je morao da radi da bi zaradio novac za odlazak na taj kamp koji mu je bio odskočna daska.
“Tata nije želeo da idem”, rekao je Ejtom. “Ali mama je rekla: nemamo novac, ali to je velika šansa. Poslala me je tamo. Nije je zanimalo šta će on da kaže”, ispričao je Ejton.
On i ne zna šta je detinjstvo.
“Mislim da nisam imao detinjstvo. Možda od kad sam bio beba do 12. godine. Ali, čim sam napustio Bahame, to je bilo gotovo. Samo čist biznis. Ja sam na misiji. Tako je oduvek bilo”, rekao je Diandre Ejton kome će trener u Finiksu biri Igor Kokoškov.