Najviše zbog toga što odavno nisam bila na opuštenijoj, spontanijoj i
duhovitijoj promociji, koja je okupila mnogo finih ljudi. Baš sam se
osjećala prijatno u lijepom ambijentu ljetnje terase NUB RS, koja je
odisala jednom stvarno pozitivnom energijom. Doduše, u posljednje vrijeme nigdje i ne idem (mislim na dešavanja koja ne uključuju sadržaje za djecu). A sad nešto i o samoj knjizi.
Ne znam jesam li ikad slušala izdavača koji sa toliko žara i
entuzijazma predstavlja jedan prvenac mladog autora, bez obzira što se
stvarno radi o izuzetnom štivu. Boris Maksimović je to predstavio tako
prirodno, jednostavnim i pristupačnim rječnikom, a opet toliko energično
da je bilo uživanje slušati ga. Zamislite samo izdavača koji kaže da mu je žao što Slađaninu knjigu nije objavio neki “veći”
izdavač poput Lagune.
S druge strane, naša nagrađivana književnica, ujedno i recenzentkinja
ove divne zbirke, Tanja Stupar Trifunović, smatra da bi se u tom slučaju
njena vrijednost stopila u moru komercijalnih izdanja i ja se nekako
više slažem s njom. Ako mene pitate, Slađanino pisanje me najviše
podsjeća na djela koja objavljuje LOM, što ne znači da Imprimatur, ovaj
mladi lokalni izdavač, jednog dana to neće postati, što mu od sveg srca i
želim.
Takođe, Boris je spomenuo da se radi o jednoj nesvakidašnjoj
knjizi. Mislim da je s razlogom upotrijebio baš ovu riječ (odličan
izbor, btw!) zbog njene višeznačnosti. Ja bih posebno naglasila da, kada
govorimo o kvalitetu, ovo je jedna veoma nesvakidašnja, još
debitantska, knjiga. Naravno, ja sam pomalo i subjektivna jer poznajem
Slađanu godinama – ja sam ju na neki način i otkrila i nadam se da će se
toga sjetiti kad postane slavna, ali to svejedno ničim ne umanjuje ni moju sposobnost objektivne procjene, niti moju kompetentnost da pišem o knjizi.
Tanja je još dodala, parafraziram, i to da vas ovako
dobre priče ostave bez teksta i da je sve što bi rekla: Ljudi, ovo je
super, pročitajte! Posebno mi se svidjelo njeno zapaženje da se tokom
čitanja svake od priča redovno priklanjamo onom ko na neki način počini
manji ili veći zločin, a da je to odlika samo odličnih pisaca kakav
Slađana nesumnjivo jeste!
Žao mi je što nisam
ostala duže, na čaši vina i da se javim svim ljudima koje sam prepoznala
iz fejsbuk grupe Klub knjige BiH ili koje znam od ranije, ali prestaću i
ja dojiti i mlađa djevojčica će konačno naučiti ići na šolju. Moram priznati da sad zavidim svima onima koji su tek sinoć uzeli knjigu i upravo uživaju čitajući je.
Slađana stvarno divno piše i od “obične” svakodnevice pravi vrlo zanimljiv scenario. Meni se posebno sviđa njen specifičan smisao za crni humor u kojem sam istinski uživala. S druge strane, pronašla sam sebe u gotovo svakoj priči, u nekoj više, u nekoj manje, ali mogućnost poistovjećivanja vas često žestoko otrese o zid, te navede da preispitate sopstvenu letargiju u koju ste zapali, trpljenje i izostanak borbe sa samim sobom.
Situacije u kojima se nalaze glavne junakinje su mahom životne, tim više nas potresaju njihove misli i ponašanja i nema jasne granice između fikcije i jave. Štaviše, sve nam se čini uobičajeno. Odlično je to upakovala ova mlada Banjalučanka u svom debitantskom predstavljanju.
Posebna pohvala za izbor formata. Vrlo praktično izdanje, džepno, zgodno za čitanje tokom putovanja ili čekanja.
I, što bi rekla Slađana, eto!