Osuđujuće reakcije na ovaj potez sportistkinje pokazale su nam je koliko je stavljanje svog zdravlja ispred karijere i dalje nepoželjno u modernom svetu.
Osaka je ranije najavila da će bojkotovati konferencije za štampu na Otvorenom prvenstvu Francuske, jer ugrožavaju njeno mentalno zdravlje.
“Često sam osećala da ljudi nemaju obzira prema mentalnom zdravlju sportista i to se pokazalo kao vrlo tačno kad god vidim konferenciju za štampu ili učestvujem u njoj“, napisala je prošle nedelje na društvenim mrežama.
Kao rezultat bojkota, zvaničnici Otvorenog prvenstva Francuske kaznili su je sa 15.000 dolara, a Grand Slam odbor je strogo upozorio da bi mogla biti suspendovana sa budućih teniskih turnira ako nastavi da preskače konferencije za novinare.
Umesto da se povuče pod pritiskom i sledi Grand Slam smernice koje pogoršavaju njeno mentalno zdravlje, Osaka je izabrala hrabru opciju: odbila je da radi pod postavljenim uslovima.
Osaka je u objavi na društvenim mrežama otkrila da se borila sa dugim napadima depresije od Otvorenog prvenstva SAD 2018. godine i veruje da je odsustvo iz tenisa trenutno najbolja opcija za njeno zdravlje.
Možda niste druga teniserka sveta, ali verujemo da ste se našli u sličnoj poziciji – da morate da napravite izbor između svoje karijere – udovoljavanja svom šefu/šefici i svog duševnog zdravlja. Burn out sindrom, odnosno izgaranje na poslu, koje dovodi do premorenosti, stresa i “pucanja”, sve je češće.
Lično iskustvo
Sama sam iskusila burn out sindrom koji uopšte nije naivan, a takođe nije ni prolazna pojava. Došla sam na novi posao, daleko teži od svega što sam do tada radila, a naravno, postojala je jaka želja da sve najbrže moguće naučim i da radim što kvalitetnije. Baš zbog toga, stres me je brzo i lako preplavio. Postala sam jako razdražljiva, što bi se kod nas najjednostavnije reklo „terala inat“ i bila sam izrazito osetljiva na svaku moguću kritiku. A što je najgore, takvo ponašanje se nastavljalo i posle radnog vremena – mojim najbližim nije bilo lako sa mnom, jer sam bila spremna da se posvađam i za najmanju sitnicu. Na svakom druženju, ili kada legnem uveče u krevet, u mislima bi mi bio samo posao, posao, posao.
Kada uvek radite tokom pauze za ručak, vikendom i od kuće kada ste sa porodicom, dovodite svoje zdravlje u smrtnu opasnost. Prekovremeno radno vreme izazvalo je oko 745.000 smrtnih slučajeva širom sveta u 2016. godini, pokazuju statistički podaci.
Ukoliko jednostavno kažete “ne” i postavite granice, možete se suočiti sa podsmehom, mogu da vas nazivaju sebičnim – baš kao što su ljudi govorili o Osaki kada je objavila svoju odluku. U slučaju teniserke, postavljanje ove granice takođe ju je koštalo hiljade dolara i mogućnosti novih novčanih nagrada. Za radnike koji nemaju finansijsku “sigurnosnu mrežu”, reći šefu “ne” može biti još više iscrpljujuće i zastrašujuće.
Odbijanje posla takođe je veoma hrabra odluka koja će vas ispuniti i zbog koje se nećete pokajati. Vaše zdravlje i vaše telo je važnije od svega što radite ili postižete, i to nikada ne smete da zaboravite.
Ukoliko primetite da želite da vrištite kad vas ujutru probudi alarm, nešto svakako nije u redu. Morate osluškivati sebe, jer ako se toliko dajete na poslu, pa onda nastavite s njim i kad dođete kući, to je siguran put ka tome da ga zamrzite i da subotom i nedeljom budete na ivici nerava. To sigurno nije dobro za vas, ni za ljude koje volite, a svakako nije ni za posao.