Jerotić: Kada sam imao 14 godina, otac mi je doneo jednu svesku i rekao: “Piši!”

A što turski tuševi? Pa hladna i topla voda. Otac istuče, a majka
privija, daje čokoladu… To nikako nije dobro. Dete bi trebalo da može da
se identifikuje sa oba roditelja. Oni nisu isti, ali trebalo bi da
imaju slično vaspitanje. Zato kažu pedagozi – umereno strog ili umereno
nežan I OTAC I MAJKA. Nikako jedno ovako, drugo onako.

Ja sam bio veoma buntovan mladić. Buntovan prema ocu. Ali je on bio
mudar. Kada sam imao 14 godina doneo mi je jednu svesku i rekao:
“Piši!”. Pitao sam šta treba da pišem. “Piši svakog dana šta radiš. I ne
samo šta radiš, nego i šta misliš i šta osećaš.” Vrlo dugo sam pisao
taj dnevnik, čak 10 godina. To mi je pomoglo da se bavim književnošću.
Ja sam u Akademiji nauka u odeljenju za književnost, a ne za medicinu.
Ljudi se tome čude. Kad sam tako danima pisao, tako se i stil
popravljao. Kad pogledam unazad godinu dana nešto što sam pisao, uviđao
sam kakav sam bio i šta bih bolje. Ne treba, kada se unazad osvrćete, da
gledate samo fotografije da bismo videli kakvi smo bili. Treba psihički
i duševni život videti, jer je cilj popravljanje.

Govori: Vladeta Jerotić, za emisiju TV Lica

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Najčitanije