Nakon 14. Zimskih olimpijskih igara, u Sarajevu je, uz
prelepe olimpijske objekte, ostalo 2.850 novoizgrađenih komfornih
stanova, više lepih hotela i mnogo toga drugog, a bilo je otvoreno i
9.500 novih radnih mesta. Neki od objekata, poput dvorane Zetra i
stadiona Koševo i danas funkcionišu, ali postoje i oni trajno napušteni.
Sarajevo je organizaciju zimske Olimpijade dobilo u
konkurenciji s japanskim Saporom i zajedničkom kandidaturom švedskih
gradova Falun i Geteborg. MOK se pri tome delimično vodio političkim
razlozima – kao nesvrstana zemlja, tadašnja Jugoslavija je davala manje
prilike za hladnoratovske bojkote – ali glavni je motiv ipak bila želja
da se Igre, kao simbol svetskog mira i bratstva među ljudima – održe u
gradu koji je dotad obično bio vezivan za izbijanje Prvog svetskog rata.
Za vlasti Jugoslavije sarajevska Olimpijada je bila sjajna
prilika da državu svetu predstave u najboljem mogućem svetlu, i u tom
nastojanju ih nije omela ni velika ekonomska kriza koja je SFRJ pogodila
početkom ‘80-ih. U Igre su utrošena velika sredstva.
Organizacija 14. ZOI je koštala 142,6 miliona dolara, a
polovina prihoda bila je ostvarena od prodaje prava na TV prenose.
Učestvovalo je 1.272 sportista iz 49 zemalja, a sa Igara je izveštavalo
više od 4.500 novinara. Na njima je skijaš Jure Franko osvojio prvu
medalju za Jugoslaviju na ZOI u istoriji – srebrnu medalju u
veleslalomu. Izložba o olimpijskom Sarajevu obišla je 1.640 gradova
bivše Jugoslavije i sveta, a i danas mnogi u domovima imaju “Vučka”,
maskotu ZOI u Sarajevu.