Tarzanija: Popularne srpske laži

Operacija bombardovanja Srbije je nosila naziv „Milosrdni anđeo“

Natov zvaničan naziv za operaciju bombardovanja Srbije je bio „Allied force“ odnosno „saveznička snaga“ ili „ujedinjena snaga“. Američka komponenta natovih snaga nosila je naziv „noble anvil“ odnosno „plemeniti nakovanj“.

Postoji par teorija kako se naziv „milosrdni anđeo“ pojavio kod nas, ali sve su dosta nategnute. Recimo, jedna teorija kaže da je neki Kinez, valjda predsednik, koji je u martu ’99 posetio Italiju, umesto „noble anvil“ rekao „noble angel“ pa se ta greška dovukla do nas i proširila poput požara. Najrealnije objašnjenje je da je u pitanju prosto izmišljotina Miloševićeve propagande. Imamo više primera u prošlosti o tome šta je Miloševićev propagandni sektor izmislio, a Srbi popušili. Od zaklanih srpskih beba u Vukovaru, preko 30.000 ustaša u Dubrovniku pa do muslimanskog bacanja Srba lavovima u Sarajevu. Izmišljanje naziva protivnikove operacije bi bio pičkin dim u ovakvoj konkurenciji.

U Jasenovcu je pobijeno 700.000 Srba

Dva naučnika, Vladimir Žerjavić, Hrvat, i Bogoljub Kočović, Srbin, su nezavisno jedan od drugog radili studije broja žrtava u drugom svetskom ratu, i obojica su došli do sličnih rezultata. Posebno u pogledu srpskih žrtava u Jasenovcu i uopšte od ustaškog terora, u pitanju su mnogo manje cifre od onih koje kruže u javnosti i kojima su nas učili u školama.

Dobra stvar je što u pitanju nije nikakva zajebana nauka, sve možete lako da nađete na netu, i sve možete lako da shvatite, ako želite. Prosto je neko objektivan, bez želje za jeftinim emocijama i manipulacijom, seo, malo zagrejao stolicu, izanalizirao podatke koji postoje, tamo gde se moralo uneo razumne procene, i dobio rezultat.

Ukratko, postoje rezultati popisa iz 1931 i 1948. Popis je trebalo da se održi i 1941, ali nije zbog rata. Pogleda se broj Srba koji je živeo na budućoj teritoriji NDH 1931. Onda se uračunaju predviđene stope priraštaja, odnosno koliko se stanovnika očekivalo da bude 1948. Pa se onda pogleda koliko je stvarno bilo stanovnika 1948. Pa se kaže, gubitak je toliko i toliko, od toga se odbija gubitak koji je nastao zbog pada nataliteta jer su plodni muškarci i žene ubijani, pa se odbije emigracija (pogotovu je mnogo Srba otišlo iz Krajine od 45’ do 50’, recimo u Vojvodinu) pa se odbiju oni koji su poginuli u partizanima ili u četnicima.

Na kraju, dolazi se do cifre od oko 50.000 ubijenih samo Srba u Jasenovcu i oko 220.000 srpskih žrtava fašista, na teritoriji NDH.

Osnovni prigovor Žerjaviću i Kočoviću je da su procenili srpsku stopu priraštaja od ’31 do ’48 nešto manjom od realne, te da bi procenjeni broj Srba 48’ trebao biti veći, pa samim tim i broj žrtava. Argumentacija naučnika je da su oni računali da bi stopa priraštaja donekle padala za tih 17 godina, što je vrlo razumna pretpostavka, jer je priraštaj konstantno padao već neko vreme, jebiga, sve se više modernizovao i poboljšavao život a to sa sobom nosi manje koćenja. U Bosni je priraštaj od 21′ do 31′ bio 2,05 posto. Pošto su muslimani imali nešto veći, a Hrvati nešto manji, naučnici su uzeli tih 2,05 odsto kao srpski priraštaj otprlike. Žerjavić računa tu stopu za bosanske Srbe, od 31′ do 41′ a onda je za period od 41′ do 48′ smanjuje na 1,65. Što se tiče Hrvatske, od 21’ do 31’ stopa rasta je bila 0,9. Žerjavić je onda procenio da je srpska stopa bila 1,1, i za razliku od bosanskog slučaja, tu stopu rasta predviđa za svih 17 godina, ne znam zašto je nije smanjivao. Prigovara mu se da je ta stopa od 1,1 nerealno mala, možda i jeste malo manja nego što treba, ali sigurno su se hrvatski Srbi osetno manje kotili nego bosanski. Ipak je tu bilo i dosta Slavonaca, Primoraca, mislim da ovde upadaju i Sremci (jer je Srem posle bio deo NDH), pa čak i za Krajišnike kontam da su bili nešto manje šiptodemografski nastrojeni od bosanske sabraće. S obzirom da Žerjavić nije spuštao ovu stopu od ’41 do ’48 kao što je uradio sa bosanskom, ako se i zajebao ovde, mislim da se zajebao za koji promil, što u krajnjem računu menja stvari za 10, 20 hiljada. Znam da ovakvo pretumbavanje cifara izgleda mesarski i surovo, ali ovo i pišem jer mislim da se mora stati na put upravo tome, manipulacijom ciframa i njihovim efektom na narod.

Kapiram da je ta brojka od 700.000 odgovarala komunistima iz propagandnih i psiholoških razloga, a kasnije i post-komunističkim Srbima, iz istih razloga.  Od jednog velikog, realnog zločina, stvarana je slika epski velikog genocida, horor holokausta, ali eto, komunisti su to zlo pobedili i sada drže zemlju u miru i prosperitetu. Možda se išlo i na to da takva propaganda uguši neke potencijalne hrvatske separatističke težnje, mada će vreme pokazati da to i nije baš uspelo. Takođe, vidi se forsiranje samog Jasenovca (Žerjavić to posebno napominje, da je četvrtina žrtava stradala u Jasenovcu, da je većina ljudi stradala po svojim kućama, seoskim jamama,  itd), jer je lakše fokusirati ceo vajb na jedan logor, jednu lokaciju koja će biti simbol.

Sećam se da mi je kao klincu, za vreme bombardovanja, bila malo wtf ta „operacija milosrdni anđeo.“ Reko koji kurac, nisu bre valjda tako nazvali sve ovo, nemoguće mi to nekako. Ali nisam nešto previše poterao tu misao u svom klinačkom mozgu. Isto tako mi je uvek bila malo wtf ta priča o 700.000 jasenovačkih žrtava i milion, pa i preko milion srpskih žrtava uopšte, samo od ustaša (Mislim da se u „Nožu“ Vuka Draškovića u jednom trenutku unutrašnjeg monologa Alije spominje i cifra od milion i po žrtava, izvini Draško ako grešim pozz). Mislim, odakle ti Srbi onda posle rata? Kolko ih je to onda bilo pre? Ako je stvarno toliko neverovatno mnogo ljudi pobijeno, zar se ne bi to nekako osećalo drugačije. Osećalo bi se u vazduhu milion i kusur žrtava od drugog naroda. Da li bi baš bio moguć zajednički život tek tako, odmah posle.

Za kraj, zapitajte se koliko bi možda bila drugačija vaša percepcija Hrvata, da od malena niste baratali tim ludo velikim ciframa, nego da ste baratali tim ciframa od 50, 100, 200 hiljada. To su naravno strašne cifre i dalje, strašni zločini, ali da tako kažem, u razumnijem okviru. Bio rat, rokalo se, u jednoj državi došla na vlast posebno bolesna ekipa ljudi pa su posebno intezivirali ubijanje druge ekipe.  A kada se cifre dignu na te impozantne brojke, sve prelazi u tu neku holokaust psihopatsku dimenziju, u dimenziju gotovo nepojmljivog zla i terora, iz koje onda posmatraš Hrvate.

Srpska reprezentacija u fudbalu ima kvalitet za top 5 na svetu ali nas naša slobodarska slovenska duša nepodobna za disciplinu, organizaciju i timski rad sprečava da to i ostvarimo

Srbija ima dva tri igrača koji igraju u najboljim evropskim klubovima, dva tri solidna evropska igrača, pet šest ok igrača, i još par diskutabilnih. Isti kurac kao i još 20 sličnih, solidnih evropskih ekipa. Nekad prođe jedna na veliko takmičenje, nekad druga, nekad propustiš par u nizu, nekad vežeš dva, tri. Takav je ćivot solidne evropske ekipe.

Beograd ima 2 miliona stanovnika

Po popisu iz 2011. Beograd ima 1.250.000 stanovnika. Ceo beogradski administrativni region, znači i Lazarevac i Mladenovac i sve živo, ima 1.650.000. Sad, znam da ljudi umeju na ovo da kažu nešto u fazonu „pfff, a đe su studenti i tako ti što se ne vode u Beogradu.“ Mislim, ja nemam pojma kako se ustvari radi popis, ko tu biva evidentiran a ko ne, al čak i da jeste to da se tu neke kategorije ljudi ne obuhvataju, siguran sam da ih nema 750.000.

Jedna Makedonka mi je jednom rekla da Skoplje ima 2 miliona stanovnika, stvarno.

JNA bila četvrta vojska u Evropi

Ok, realni Srbin ipak ne tvrdi da je JNA mogla da se meri sa sovjetskom, britanskom ili francuskom vojskom. Mada mi nije jasno baš po čemu smo mi to bili ubeđeni da smo jači od tipa italijanske, španske, poljske, rumunske vojske. Takođe, da li u evropske vojske računamo tursku? Pošto od nje sigurno nismo bili jači. Ne znam baš kako je nastala ova priča, možda meni fale neke informacije, tipa Jugosloveni imali neko tajno oružje, poseban duhovni momenat ili specijalnu taktičko stratešku tajnu. Više deluje da je ova laž nastala na fazon, ok, Sovjeti, Francuzi, Britanci, to je jasno viša liga, nema šta, a ovo ostalo, pa….tu je to sve negde, možda su eto ti Žabari malo jači, imaju duplo više stanovnika, i članica su Natoa, al’ kad bi ih uvukli u Bosnu najebali bi,  tako da četvrti smo šta kurac.

Pa šta ako je Đoković prijavio prebivalište u Monaku da bi izbegao porez, to rade svi teniseri

Top 10 na trenutnoj ATP listi i njihove rezidencije:

1. Đovak  – Monte Karlo
2. Federer  – Botmingen, Švajcarska
3. Marej  – London
4. Vavrinka – Lozana
5. Nišikori – Bradenton, Florida
6. Berdih – Monte Karlo
7. Ferer – Ksabija, Španija
8. Raonić – Monte Karlo
9. Čilić – Monte Karlo
10. Nadal – Manakor, Španija

Dakle, ne, ne prijavljuju svi teniseri Monako kao prebivalište, to rade samo balkanski cigani, sa dodatkom Berdiha, koji je možda i najodvratniji lik na turu. Situacija se ne menja ni kada krenemo dalje niz listu, Conga, Simon, Lopez, Izner, svi oni imaju prebivalište u svojim državama. Pogađate ko je od tih ispod desetog mesta rezident Monte Karla. Grigor Dimitrov.

Ćao dječice, evo 500.000 dolara pomoći, malo sam čapnuo iz onog šteka od 20 miliona zaobiđenih dolara poreza lolo pišaj po sirotinji

Tarzanija.com