Evo šta kaže ugledni Informer: “Urednik niskotiražnog tabloida Danas Dragoljub Draža Petrović iskazao je divljenje nasilniku Goranu Ješiću, poznatom od ranije po nasilnom ponašanju, koje je ponovo iskazao na rušilačkim protestima u Novom Sadu koji su nastali u režiji opozicije, a na osnovu zloupotrebe tragedije u tom gradu”.
Pa još uglednji Informer dodaje: “Dokazani siledžija, poznat po tome da je prijavljen za porodično nasilje i da ga je za isto prijivala supruga, na demonstracija u Novom Sadu udario je policajca, nakon čega je priveden, a pri puštanju iz pritvora sramno je opsovao”.
I onda ugledni Informer zaključuje: “Izrečena psovka za Dražu Petrovića je ‘tradicija, slogan koji je izražajno izgovoren u pravom trenutku’. S obzirom na to da je Ješić zbog opasnosti od ponavljanja dela vraćen u pritvor, Petrović se nada će Ješić postati lider opozicije”.
Da se odmah razumemo – pre neko jutro na N1 zaista je taj urednik tog niskotiražnog tabloida baš tako nekako pričao o Goranu Ješiću, političkom zatvoreniku iz Novog Sada, koji je napao policajca dok je ovaj obučen kao vođa navijača sa još jednim slično obučenim vođom navijača, vukao klinca pod ruku u nepoznatom pravcu.
Tek posle je jedan od vođa navijača pokazao policijsku legitimaciju a policajac u civilu bez legitimacije je niko i ništa, tek sa legitimacijom je neko i nešto. Što bi rekao Ilija Čvorović opisijući modernog policajca: “One iz mog vremena, mogao si da prepoznaš sa pet kilometara. To im je bila taktika. Da ga se plašiš! Čim ga vidiš – znaš ko je. A, ovi opet idu u drugu krajnost. Čim ga vidiš – ne znaš ko je“.
Ješić, dakle, čim je video ta dva tipa koje čim vidiš – ne znaš ko su – uradio je sasvim dobar potez. Dosta je onih koji po ulicama okreću glavu dok ljude maltretiraju, koji sede u autobusu i snimaju mobilnim dok siledžija pesnicom udara devojku i baš ih briga za sve osim da naprave dobar snimak. Dosta nam je klinaca koji šutiraju vršnjaka dok pored njih prolaze ljudi i gledaju u suprotnom pravcu, nekako smo postali društvo u kome svako gleda svoja posla, pa smo zato i završili u ovom lavirintu u kome ljude koji gledaju svoja posla ne vide na vlasti ljude koji samo gledaju svoje poslove.
Završili smo umesto u demokratiji u ološokratiji gde je biti ološ društveno prestižna titula i ceni se više od titule redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, više od prvaka Narodnog pozorišta, više od primabalerine, društvu gde visokotiražni tabloidi koje uređuju ljudi koji su greškom otpali sa kastinga za Felinijeve filmove, propisuju šta je visoki moral.
A visoki moral u Srbiji je biti visoko amoralan.
To je zemlja gde se o ostavkama iz moralnih razloga dogovara skoro dve nedelje na najvišem nivou, traži se izgleda neko ko ima moral u tom čudnom društvu amoralnih biljčica iz familije Ficus elastica, jer u Srpskoj naprednoj stranci se etike sete samo kad se digne kuka i motika iliti kuka i etika.
Moral je, po Srpskoj naprednoj stranci, kad nešto moraš da uradiš jer će to biti dobro za stranku, a kad nešto moraš onda je to, sama reč kaže – moral. I sad se tamo pravi plan ko je najbolji da to nešto mora da uradi iz moralnih razloga, pa što to duže traje sve više izgleda da tamo nema mnogo morala kolko ima morona.
Jednom je rekao Đinđić: “Kome je do morala neka ide u crkvu”. Ali je Srpska napredna stranka smislila bolji slogan: “Kome je do morala, neka ide u zatvor”, pa su za dva dana uspeli da pohapse one koji su tražili od njih ostavke iz moralnih razloga, dok su oni čije su ostavke tražene iz moralnih razloga ostali na slobodi da razmišljaju da li će oni to morati ako jedan član partije to proceni, pa će samim tim i postati moralni.
I to je Ješić primetio već kada su ga pustili iz zatvora. Pa je izrekao neku varijantu one – neka je prokleta zemlja u kojoj su paščad puštena a kamenje svezano – odnosno: “Sedam dana od tragedije, mi imamo 14 ili 15 uhapšenih i zatvorenih aktivista koji su na protest došli da izraze razočaranje, tugu i bol. Nemamo ni jednog Vesića, Vučića…”
Što će reći – neka je prokleta zemlja gde je Vučić pušten, a aktivisti svezani. I onda je baš lepo opsovao, ako psovka može biti lepa, ali ova je izrečena u pravo, vreme, na pravom mestu, u pravcu pravih moralnih krivaca. Rekao je: “.… vam materina, da vam .…. materina”, samo bez tačkica. I to je najbolji kraj jednog opozicionog govora u poslednjih 12 godina.
Bilo je to ko za Žikom Živcem, dežurnim krivcem iz Borine pesme: “Kad su u Švapskoj hapsili Žiku, grozni nemački policajci, Žika se okrene, pljunu i reče: Hej policajci, steram vam ga majci!”
Pa je ta Ješićeva psovka postala nešto što smo svi hteli da kažemo, samo nismo mogli da se nađemo pravu reč. Ta materina je bila šah-mat za naprednjake. Kako da odgovore na nešto što odlično razumeju čak i njihovi.
I onda su Ješića ponovo uhapsili iz moralnih razloga jer su ih tamo gde i Ješić odjedanput horski terali svi. Tek da bude primer šta će biti ako neko tako izražajno, jednostavno, kaže pravu stvar na pravom mestu, upućenu pravim ljudima na pogrešnom mestu.
Tako da Ješiću, car si!