Pre tačno nedelju dana u odnosu na
trenutak kada (i dalje u komadu i neizrešetan) pišem ovaj tekst, majka mi je
poslala link za vest sa portala nova.rs (za koji snimam DLZ) koja veli da je
tog jutra redakciji „Danasa“ (za koji pišem kolumne) stiglo anonimno pismo u
kome se urednicima, novinarima i kolumnistima ovog dnevnog lista, kao i
radnicima N1, Nova S, nova.rs i još nekim istaknutim izdajnicima preti
terorističkim napadom, u nalik onom koji je izvršen na Šarli Ebdo.
Nadahnuti anonimni podlac opisao je grupu
koja će izvršiti napad kao nepotkupljive, mlade, srpske desne ekstremiste, koji
neće žaliti ni sopstveni život, u zamišljenom potonjem obračunu s policijom, da
bi nam mecima ukazali na nacionalno nepodobnu uređivačku politiku, po pitanju
Kosova, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Dalje, sa neskrivenom slasti, ovaj
govnar mašta o tome kako će masakr izgledati. Kad se uspentraju na sprat gde se
nalazi redakcija „Danasa“ ovi likovi iz mašte će rokati iz automatskog oružja,
staklići će padati po novinarima i urednicima, dakle, trebaće im malo da podese
nišansko umeće, taman da žrtvama kroz glave prođu prvi poljubac, rođenje
deteta, pobeda na preferansu, stent koji im je ugrađen posle jedne zamalo
fatalne partije malog fudbala, ručak koji im je zagoreo za svekrvin rođendan i
slične drage uspomene.
One koji ne borave u redakciji, a
koji, pored urednika, predstavljaju najveću opasnost za srpstvo (kolumnisti),
meci će preseći tokom jutarnjeg sranja, zakuvavanja kafe i dopisivanja sa
simpatijom preko Vibera, dakle, na gajbi. Svima zajedno, poslednje misli
odnosiće se, jasno, na mračna predviđanja iz ovog degenskog pisma. Biće to
napad za buduće istorijske udžbenike i predavanja iz žurnalistike na FPN.
Nazvao sam ovu terorističku grupu
izmaštanom, jer ispod spektakla sa pucanjem i novinarskim uspomenama, krije se
ono što doživljavam kao istinsku pretnju. Autor je popisao sve plaćene,
državne, naprednjačke desničare, napomenuvši kako nas neće oni izrešetati, oni
će nas samo odvaliti od batina. Da, da. Retko ko je obratio pažnju na taj deo
pisma.
„Ti ljudi su mahom benigni i najgora
stvar koju bi od njih dobili je nanošenje lakših telesnih povreda“, kaže
pretilac, koji se razume i u sudsku medicinu, pa tačno zna koji stepen povreda
je predviđen za redakciju i saradnike „Danasa“ od strane onih, koji su se do
sad držali verbalnih pretnji. Od sad, biće to „benigno“ šamaranje, lakat u
bradu, šut u dupe, guranje u blato, nabijanje glave u pseće govno i slični
incidenti, koji se neće, garantuje ova stoka, završiti teškim (prelom kosti)
već lakšim telesnim povredama (masnice, krvave glave, posekotine, oderotine,
itd.)
Ovo pismo, osim što sadrži jezivu
terorističku pretnju, koju, da napišem ono što svakako treba napisati, valja
shvatiti ozbiljno, predstavlja otvaranje sezone uličnog lova na nas. Za razliku
od mistične terorističke osvetničke grupe ekstremnih desničara koji će nas
izrešetati, a za koju sumnjam da uopšte postoji, pobrojane grupe koje će nas
tabati i te kako postoje, znamo kako se zovu, znamo ko su im članovi, znamo
čime se sve bave. Pored režimskih patriota, čiji poluamaterski nasilnici, u
zanosu prilikom fizičkog napada na novinara, možda prekardaše i nekome nanesu
teške telesne povrede, što implicira i teže zakonske posledice, postoje i
režimski profi batinaši, koji tačno znaju dokle treba ići da bi nanesene
telesne povrede ostale na nivou lakših.
Slede dokazi da sam u pravu. Prvi je
reakcija predsednika Srbije, koji je osudio pismo, javno se ponadao da se
rešetanje neće dogoditi i uputio neuverljivi nalog nekome: „Pustite ljude da
govore.“ Ljudi koji govore smo mi iz „Danasa“ i drugih slobodnih medija, a oni
koji treba da nas puste da govorimo su ili a) teroristi iz pisma ili b)
režimska pretorijanska garda, u vidu desničarskih, navijačkih, mafijaških i
parapolicijskih trupa.
Sledeći dokaz je divljački atak na
slobodne medije koji je sa skupštinske govornice stigao od ustaškog potomka
Nebojše Bakarca, koji je poodavno s uma sišao u dovoljnoj meri da se
dobrovoljno prijavi za ovakvo lično sramoćenje. Lajući protiv novinara, ovaj
manijak je pozvao na našu krivičnu odgovornost, čime nas je podsetio na to da
nemamo pojma kakav je epilog prošlogodišnjih predloženih promena Krivičnog
zakonika, kojima se predviđa kazna zatvora, ako se usudite da oponirate, a
kamoli da kritikujete ili podjebavate lice koje deli informaciju od javnog
značaja (predsednik, premijerka, Bakarec…), ali i na to da je Vučić u stanju
da u svojoj fabrici ljudskog smeća u roku od odmah stvori novog Vulina, ukoliko
više nema Vulina na raspolaganju.
Onda je krenulo brzinsko gašenje
požarčića koji je izazvalo pismo kojim se (preti terorističkim napadom i)
otvara sezona lova na slobodne novinare, oprobanim spinom: izmišljenim
atentatima na firera. Nisam brojao, recimo da su bila tri u prošloj nedelji,
plus hapšenje „vračarske“ grupe, koja naoko deluje kao jedan od pipaka režimske
mafijaške ubilačke hobotnice i – uspelo je. Od našeg pisma nije ostalo ništa. U
stvari, ostalo je: jedan policijski auto, koji bleji ispred redakcije „Danasa“
i popis budućih žrtava, koje treba da budu srećne ako prođu sa šljagom, umesto
s metkom u glavi.
Imenom i prezimenom navedeni su glavni
urednik, svi kolumnisti „Danasa“, ali i dva lica koja ne rade za izdajničke
medije, ali su „naši istomišljenici vredni spomena“. Jedno od ta dva lica već
je pretrpelo fizički napad na sred ulice i ovde dolazimo do pravne začkoljice,
usled koje je monstruoznost poput dobro organizovanih, a naizgled slučajnih
fizičkih napada na novinare, moguća. Naime, za pretnju novinaru zaprećena je
kazna zatvora od najmanje šest meseci. Za šljagu novinaru ne. Šljaga novinaru
tretira se kao i bilo koja druga šljaga. Iz ugla zakona, ona nije ništa
posebno, pogotovo ako za posledicu ima lakše telesne povrede.
Rečenog kolegu je, suzavcem i metalnim
štanglama, u sred bela dana, nasred ulice, napalo više lica i ta je okolnost
iskorišćena da se krivično delo tretira teže, kao nasilničko ponašanje, za šta
je predviđena ista kazna kao i za pretnju – šest meseci zatvora. Videćemo kako
će tužilaštvo tretirati pojedinca koji će novinaru raspaliti šamar, pod
izgovorom da je tog jutra ustao na levu nogu, a dotični ga već duže vreme
nervira svojim izdajničkim stavovima. Zahvaljujući pravnom apsurdu da se
fizički napad na novinara tretira kao fizički napad na bilo koga, a pretnja novinaru
kao pretnja Vučiću, spremite se na batine.
Do sad smo se pravili blesavi, jer oni
koji bi nas mogli fizički napasti nemaju baš mozga, ali sad im je preko pisma javno
rečeno dokle mogu da idu, a da se i dalje tretiraju kao benigni. Zahvaljujući
temi pisma, a to je teroristički napad na redakciju, za pismo svi su čuli, svi
su ga pročitali i svi znaju da benigne šumske vile u vidu režimskih desničara,
mogu novinaru da nanesu lakše telesne povrede.
Ukoliko nekome nije bilo jasno,
verujem da im je na redovnom brifingu pojašnjeno. Privremeno primirje, koje je
trajalo od aprila do ovog pisma je gotovo. Završeno je na najgori mogući način.
Umesto prljavih tabloidnih kampanja i internet pretnji, novinari od sad mogu da
očekuju „benigne“ sačekuše ispred svojih domova. Pismo koje je stiglo „Danasu“
ima jednu manu: toliko je lukavo i podlo sročeno da je jasno da iza njega stoji
odlično organizovana grupa za nasilje nad novinarima, to jest država.
Oni već znaju gde živite, s kim
živite, kakve su vam navike, godinama su samo na vama radili. Dobro, ajde, na
nama, da ne budem lažno skroman. Oni znaju da su batine neprijatnije i bolnije
od pretnji. Oni znaju kako usputni šamar može psihički da deluje na
nepripremljenog čoveka. Zato se bolje pripremite. Peper sprej je legalan. Oči
na leđima još uvek nisu izmišljene. Ali svest o opasnosti u kojoj se nalazite
vremenom će vam darovati i dva dragocena oka na leđima.
Mi smo novinari u državi kojom vladaju
oni koji su bili vlast kada je država ubila Slavka Ćuruviju i Ivana Stambolića.
Dok rade za zapad, opasnost u kojoj se nalazimo nešto je manja nego tad.
Ukoliko se potpuno okrenu Rusima, istog trenutka će opasnost u kojoj se
nalazimo postati veća nego ikad. Svaki izlazak na ulicu posmatrajte kao ulazak
u rov. Posle izvesnog vremena prestaće da bude zastrašujuće i postaće
uzbudljivo. Koleginice i kolege iz „Danasa“, N1, Nove S, nove.rs i drugih
slobodnih medija, vi ste najveće medijsko blago Srbije. Budite još hrabriji
nego do sad. Do pobede!