Ipak,
najvećom nagradom smatram to što sam celog života radio ono što volim:
da svoj život ispunim pitanjima koja mene zanimaju i odgovorima koji
mene zadovoljavaju! I da se sto puta ponovo rodim, opet bih izabrao isti
životni poziv: da budem kao bog ili profesor, drugo ne dolazi u obzir!
Tomas Man tačno veli: „Samo ono što se hoće, postaje uvek sudbina.“
Ja sam živeo za svoj poziv, a ne od
svoga poziva. Biti profesor povezano je s brojnim odricanjima. Između
imati ili biti ja sam izabrao: biti svoj, svestan posledica koje slede, i
koje vode od Prokletija do Rta dobre nade. Zbog toga čitavog radnog
veka nisam imao dovoljno ni za hranu, a večeras sam dobio dovoljno i za
sahranu. Kad bi mi se prijatelji, poznanici i postdiplomci čudili što
jedem mrsnu hranu u vreme posta, odgovarao sam: zašto da se pridržavam
malog posta kad je čitav moj život bio veliki post! Ništa se nije
promenilo do današnjeg dana: moja penzija, to je premalo za živeti a
previše za umreti, taman me drži u ravnoteži. Šta ćemo, univerzitet je
kuća razuma i uma, a ne kuća hartija od vrednosti i berza.
svoga poziva. Biti profesor povezano je s brojnim odricanjima. Između
imati ili biti ja sam izabrao: biti svoj, svestan posledica koje slede, i
koje vode od Prokletija do Rta dobre nade. Zbog toga čitavog radnog
veka nisam imao dovoljno ni za hranu, a večeras sam dobio dovoljno i za
sahranu. Kad bi mi se prijatelji, poznanici i postdiplomci čudili što
jedem mrsnu hranu u vreme posta, odgovarao sam: zašto da se pridržavam
malog posta kad je čitav moj život bio veliki post! Ništa se nije
promenilo do današnjeg dana: moja penzija, to je premalo za živeti a
previše za umreti, taman me drži u ravnoteži. Šta ćemo, univerzitet je
kuća razuma i uma, a ne kuća hartija od vrednosti i berza.
Moj otac je često govorio: „Imam tri
sina, samo mi Đuro nije uspeo, mnogo čita i razmišlja, a to nije
dobro.“ Ja sam mu uzvraćao rečima moga omiljenog pesnika Rajnera Marije
Rilkea: „Kad siromašni ljudi razmišljaju, ne treba ih smetati.“ Često od
mene mnogi traže govore, predgovore i pogovore, ali niko ne nudi
ugovore, osim moga izdavača Čigoje, koji meni objavljuje knjige, a sebi
pravi gubitke.
sina, samo mi Đuro nije uspeo, mnogo čita i razmišlja, a to nije
dobro.“ Ja sam mu uzvraćao rečima moga omiljenog pesnika Rajnera Marije
Rilkea: „Kad siromašni ljudi razmišljaju, ne treba ih smetati.“ Često od
mene mnogi traže govore, predgovore i pogovore, ali niko ne nudi
ugovore, osim moga izdavača Čigoje, koji meni objavljuje knjige, a sebi
pravi gubitke.
Možda je moj životni poziv nastao iz
nesvesne potrebe da volim i da budem voljen, naročito sada, kada sam
već ušao u ledeno doba. Oduvek sam bio za ljubav u svim značenjima te
magične reči: ljubav je najlepša reču govoru i jeziku ljudskih bića!
Jedan persijski mudrac reče: „Ljubav je bolest od koje niko ne želi da
ozdravi.“
nesvesne potrebe da volim i da budem voljen, naročito sada, kada sam
već ušao u ledeno doba. Oduvek sam bio za ljubav u svim značenjima te
magične reči: ljubav je najlepša reču govoru i jeziku ljudskih bića!
Jedan persijski mudrac reče: „Ljubav je bolest od koje niko ne želi da
ozdravi.“
Pošto su nam svi dani istorijski, ne
vidim razloga da i ovaj ne bude takav: nije mala stvar što ste vi ovde i
što vam mi govorimo! Da nije Lige eksperata, verovatno se niko ne bi ni
setio da vodi brigu o očuvanju univerzalnih vrednosti i ličnostima koje
ih ostvaruju u svom životu. Jer usred vreve i vike posebnih i ličnih
interesa, istina i smisao ne mogu se čuti. I ovde je ono lokalno
nadmoćno globalnom. Čuvati i braniti univerzalne vrednosti ne znači
poricati lokalne vrednosti i lično iskustvo – ove se tri ravni svakako
razlikuju. Ali iznad razlika koje nas dele stoje zajedničke vrednosti
koje nas povezuju: na primer, da je ljubav vrednija od mržnje ili život
od smrti, ili pravda od nepravde! Univerzalnu ideju ljubavi mogu da
izrazim na svom nacionalnom jeziku i da je obojim ličnim iskustvom.
Univerzalnu hrišćansku veru mogu da živim na pravoslavni način i prožmem
ličnom molitvom. Univerzalno, nacionalno i lično ne moraju biti u sporu
i sukobu. Razlike su na pojavnoj ravni, sličnosti su suštinske.
Sličnosti među ljudima nisu brojne kao što su to razlike, ali su
sličnosti znatno važnije od razlika, bar što se tiče komunikacije i
očuvanja zajednice.
vidim razloga da i ovaj ne bude takav: nije mala stvar što ste vi ovde i
što vam mi govorimo! Da nije Lige eksperata, verovatno se niko ne bi ni
setio da vodi brigu o očuvanju univerzalnih vrednosti i ličnostima koje
ih ostvaruju u svom životu. Jer usred vreve i vike posebnih i ličnih
interesa, istina i smisao ne mogu se čuti. I ovde je ono lokalno
nadmoćno globalnom. Čuvati i braniti univerzalne vrednosti ne znači
poricati lokalne vrednosti i lično iskustvo – ove se tri ravni svakako
razlikuju. Ali iznad razlika koje nas dele stoje zajedničke vrednosti
koje nas povezuju: na primer, da je ljubav vrednija od mržnje ili život
od smrti, ili pravda od nepravde! Univerzalnu ideju ljubavi mogu da
izrazim na svom nacionalnom jeziku i da je obojim ličnim iskustvom.
Univerzalnu hrišćansku veru mogu da živim na pravoslavni način i prožmem
ličnom molitvom. Univerzalno, nacionalno i lično ne moraju biti u sporu
i sukobu. Razlike su na pojavnoj ravni, sličnosti su suštinske.
Sličnosti među ljudima nisu brojne kao što su to razlike, ali su
sličnosti znatno važnije od razlika, bar što se tiče komunikacije i
očuvanja zajednice.
U ovom smislu, istinska demokratija
nije ni vladavina većine ni vladavina manjine, već vladavina vrline,
pravde i prava koje se temelji na pravdi. Istina, pravda, ljubav i
svetost života jesu vrednosti koje ne gube na vrednosti kada se dele:
duhovne vrednosti se množe kada se dele! Ovde ne važe ekonomska načela
raspodele dobara, jer duh ima vlastita merila raspodele vrednosti. Ovde
davati ne znači gubiti: ja sam sve vreme pre/davao svojim studentima
svoje znanje a da pri tome nisam ništa gubio!
nije ni vladavina većine ni vladavina manjine, već vladavina vrline,
pravde i prava koje se temelji na pravdi. Istina, pravda, ljubav i
svetost života jesu vrednosti koje ne gube na vrednosti kada se dele:
duhovne vrednosti se množe kada se dele! Ovde ne važe ekonomska načela
raspodele dobara, jer duh ima vlastita merila raspodele vrednosti. Ovde
davati ne znači gubiti: ja sam sve vreme pre/davao svojim studentima
svoje znanje a da pri tome nisam ništa gubio!
Biti učen ne znači samo biti
školovan za neku struku, zanimanje ili profesiju, da bi se dobila dobra
plata i još bolji položaj. Učenost mora biti otelovljenje neke
vrednosti. Na primer, biti pravnik je način ostvarivanja pravde kao
vrednosti. Biti naučnik znači ne samo misliti o životu nego i živeti
svoju misao. Međutim, današnje znanje nije ni informativno ni
normativno, ono je u suštini instrumentalno. Zato od mene današnji
studenti mogu da čuju samo ono što njih ne zanima. Vida Ognjenović dobro
zapaža kada upozorava: „Mi smo pred večnim ruskim pitanjem: šta da se
radi?“
školovan za neku struku, zanimanje ili profesiju, da bi se dobila dobra
plata i još bolji položaj. Učenost mora biti otelovljenje neke
vrednosti. Na primer, biti pravnik je način ostvarivanja pravde kao
vrednosti. Biti naučnik znači ne samo misliti o životu nego i živeti
svoju misao. Međutim, današnje znanje nije ni informativno ni
normativno, ono je u suštini instrumentalno. Zato od mene današnji
studenti mogu da čuju samo ono što njih ne zanima. Vida Ognjenović dobro
zapaža kada upozorava: „Mi smo pred večnim ruskim pitanjem: šta da se
radi?“
Ako u svakoj kulturi ne bi postojalo
nešto zajedničko sa drugim kulturama, onda nikakva komunikacija među
njima ne bi bila moguća. A to zajedničko jesu upravo zajedničke
vrednosti. Preko tih zajedničkih ili univerzalnih vrednosti ljudi
postaju svesni da su braća i sestre jedne velike porodice, to jest
čovečanstva. Kao što kaže istočna mudrost: „Svi ste vi plodovi istog
drveta, listovi iste grane, cvetovi iz iste bašte, kapi istog okeana.“
Ove vrednosti i norme iz njih izvedene postoje da bi se po njima živelo,
a ne da bi se o njima mislilo. Smisao života sastoji se u ostvarivanju
ovih vrednosti – bez njih je život besmislen. Ostvarivanje ovih
vrednosti gotovo da je jednako definiciji čoveka. Zato se nihilizam i
može odrediti kao stanje u kojem su ove vrednosti obezvređene. Entoni
Gidens ističe: „Ne bismo imali radi čega da živimo kad ne bismo imali
nešto za šta vredi umreti“.
nešto zajedničko sa drugim kulturama, onda nikakva komunikacija među
njima ne bi bila moguća. A to zajedničko jesu upravo zajedničke
vrednosti. Preko tih zajedničkih ili univerzalnih vrednosti ljudi
postaju svesni da su braća i sestre jedne velike porodice, to jest
čovečanstva. Kao što kaže istočna mudrost: „Svi ste vi plodovi istog
drveta, listovi iste grane, cvetovi iz iste bašte, kapi istog okeana.“
Ove vrednosti i norme iz njih izvedene postoje da bi se po njima živelo,
a ne da bi se o njima mislilo. Smisao života sastoji se u ostvarivanju
ovih vrednosti – bez njih je život besmislen. Ostvarivanje ovih
vrednosti gotovo da je jednako definiciji čoveka. Zato se nihilizam i
može odrediti kao stanje u kojem su ove vrednosti obezvređene. Entoni
Gidens ističe: „Ne bismo imali radi čega da živimo kad ne bismo imali
nešto za šta vredi umreti“.
Nastojao sam da, u uzajamnoj
nastavi, u kojoj ja učim svoje studente i ujedno učim od njih, prenesem
ono najbolje što je duh stvorio tokom vremena. Sve što je čovečanstvo
naučilo u svom iskustvu kroz vekove, i pohranilo u svoj jezik, običaje i
ustanove, nalazi se nadohvat ruke svakoj mladoj duši, koja se tek
otvara pred životom. Jer, vredna teološka, filozofska, naučna i
umetnička dela večno su mlada, trajno zeleno drveće spoznaje, cvetovi
duha koji ne venu, i koji deluju onoga trena kada im se približi
radoznali um.
nastavi, u kojoj ja učim svoje studente i ujedno učim od njih, prenesem
ono najbolje što je duh stvorio tokom vremena. Sve što je čovečanstvo
naučilo u svom iskustvu kroz vekove, i pohranilo u svoj jezik, običaje i
ustanove, nalazi se nadohvat ruke svakoj mladoj duši, koja se tek
otvara pred životom. Jer, vredna teološka, filozofska, naučna i
umetnička dela večno su mlada, trajno zeleno drveće spoznaje, cvetovi
duha koji ne venu, i koji deluju onoga trena kada im se približi
radoznali um.
Ovo vam govori čovek prepun prošlog
vremena i uspomena koje ni ovo vreme, prazno i besplodno, ispražnjeno od
istine i smisla, nije uspelo da izbriše. Možda moje reči deluju i na
vas kao reči iz nekog drugog doba, što znači da nisam vaš savremenik.
Nekada su stari muškarci i žene bili živa povest, pamćenje plemena,
sećanje naroda, pa im se zbog bogatog iskustva i znanja odavalo posebno
priznanje i poštovanje. Danas su oni predmet podsmeha i prezira. Čuje se
od strane mladih da su stari istrošili glavnicu svoga života a sada
troše samo sitniš, da su proživeli svoju nadu, da je njihov život već
bio, da oni više nisu budući, da već idu za svojim sprovodom, da su
okrečeni grobovi i pokretni leševi. Više nisu nizašto, već za groblje.
Tako govori doba u kome se gaji kult mladosti.
vremena i uspomena koje ni ovo vreme, prazno i besplodno, ispražnjeno od
istine i smisla, nije uspelo da izbriše. Možda moje reči deluju i na
vas kao reči iz nekog drugog doba, što znači da nisam vaš savremenik.
Nekada su stari muškarci i žene bili živa povest, pamćenje plemena,
sećanje naroda, pa im se zbog bogatog iskustva i znanja odavalo posebno
priznanje i poštovanje. Danas su oni predmet podsmeha i prezira. Čuje se
od strane mladih da su stari istrošili glavnicu svoga života a sada
troše samo sitniš, da su proživeli svoju nadu, da je njihov život već
bio, da oni više nisu budući, da već idu za svojim sprovodom, da su
okrečeni grobovi i pokretni leševi. Više nisu nizašto, već za groblje.
Tako govori doba u kome se gaji kult mladosti.
I star čovek, koji valjano misli i
oseća, ima pravo na pobunu protiv ovakvog stava, kao što ima pravo na
ljubav i suze – to pravo nikad ne zastareva. Sent Bev u svojoj starosti
znao je reći: „Volim još cveće, ali ga više ne berem.“ Tomas Hardi je
dodao: „Ja bih jako, jako voleo cveće kad ne bih neprestano mislio da će
za nekoliko dana uvenuti.“ Montenj je govorio: „Toliko sam star da sam
se sa svima već napola oprostio, osim sa samim sobom.“ Ja bih dodao
nešto iz vlastitog iskustva: stari ljudi vole duge razgovore, jer dok
razgovaraju mogu biti sigurni da su živi! Njihovo sećanje je dugo, a
nada kratka. Sećanje, to je ono što starcu ostane kad ga svi ostave.
Moja supruga Olja jednom prilikom reče: „Kada svi dignu ruke od tebe, ja
ću dići ruku na tebe.“
oseća, ima pravo na pobunu protiv ovakvog stava, kao što ima pravo na
ljubav i suze – to pravo nikad ne zastareva. Sent Bev u svojoj starosti
znao je reći: „Volim još cveće, ali ga više ne berem.“ Tomas Hardi je
dodao: „Ja bih jako, jako voleo cveće kad ne bih neprestano mislio da će
za nekoliko dana uvenuti.“ Montenj je govorio: „Toliko sam star da sam
se sa svima već napola oprostio, osim sa samim sobom.“ Ja bih dodao
nešto iz vlastitog iskustva: stari ljudi vole duge razgovore, jer dok
razgovaraju mogu biti sigurni da su živi! Njihovo sećanje je dugo, a
nada kratka. Sećanje, to je ono što starcu ostane kad ga svi ostave.
Moja supruga Olja jednom prilikom reče: „Kada svi dignu ruke od tebe, ja
ću dići ruku na tebe.“
Ako se život shvati kao jedan dan
života, onda nema vremena za gubljenje. Gargantua kaže: „Jedini gubitak
vremena što ga ja znam jeste gledanje na sat.“ Kada su novinari upitali
Josifa Brodskog „Na čemu sada radite“ odgovorio je: „Na sebi“. Čovek se
dva puta rađa. Jednom kao prirodno biće, a drugi put kao kulturno biće:
čovek ima dva rođendana! Da bi bio čovek, ljudsko biće mora da zadovolji
svoje telesne i duhovne potrebe: telesne da bi bio živ, a duhovne da bi
bio zdrav!
života, onda nema vremena za gubljenje. Gargantua kaže: „Jedini gubitak
vremena što ga ja znam jeste gledanje na sat.“ Kada su novinari upitali
Josifa Brodskog „Na čemu sada radite“ odgovorio je: „Na sebi“. Čovek se
dva puta rađa. Jednom kao prirodno biće, a drugi put kao kulturno biće:
čovek ima dva rođendana! Da bi bio čovek, ljudsko biće mora da zadovolji
svoje telesne i duhovne potrebe: telesne da bi bio živ, a duhovne da bi
bio zdrav!
Želim da vam nova godina bude bolja od stare, iako znam da neće biti.
- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -