Mnoga putovanja šefa CIA ostala su ispod radara. Ali, ako nije krio posete Sarajevu i Prištini, zašto se krio dolazak u Beograd? Biće da je na tome insistirao Vučić. Kako da komentariše poruke Bernsa, koji ne koristi diplomatske fraze, a možda je poneo i neku dokumentaciju
Šef CIA iznenada je posetio Kazablanku na Balkanu, i dok se svi pitaju šta će Vilijam Berns u Beogradu, on zna da postoje dobri razlozi za dolazak jednog od najviših zvaničnika američke administracije tokom poslednjih godina.
Zapad je uznemiren. U vremenima ratova u Ukrajini i Gazi ne trebaju mu nove krize, iako Berns ovde nema šta da priča o ratu u Ukrajini. Može učtivo da se zahvali što je Srbija prihvatila da izvozi municiju za SAD, koja kasnije ode Ukrajincima, ali o tome šta da se radi sa ratom razmatra se sa važnijima. U junu je sat vremena telefonom razgovarao sa šefom ruske spoljne obaveštajne službe Sergejem Nariškinom.
Nema šta da razgovara ni o Gazi, iako je došao direktno iz Dohe gde je, zajedno sa direktorima izraelskog Mosada i Šin Beta, šefom egipatske bezbednosti i premijerom Katara pokušavao da isposluje sporazum o prekidu vatre, koji bi bio propraćen oslobađanjem talaca koje deset meseci drži palestinski Hamas. Nije uspeo, pa će otputovati na nastavak pregovora u Kairu.
Upozorenja bez uvijanja i ko je prekršio dogovor o diskreciji
Predah između dve teške bliskoistočne misije Berns je iskoristio da dođe na Zapadni Balkan, region u čijem su vlasništvu decenijama dve neuralgične tačke: Bosna i Hercegovina i Kosovo, još jedan poligon na kome se interesi SAD direktno sukobljavaju sa najvećim američkim izazovima „strateškog nadmetanja sa rastućom i ambicioznom Kinom, i Rusijom koja nas stalno podseća da opadajuća moć može da bude jednako remetilačka kao i ona u usponu“, kako je upravo Berns to definisao, obraćajući se prošle godine jednom skupu u Engleskoj. „Naš cilj je da oblikujemo ono što dolazi sledeće – ulaganje u naše fundamentalne snage i rad na zajedničkoj stvari uz pomoć mreže naših saveza i partnerstava bez premca — da se budućim generacijama ostavi svet koji je slobodniji, otvoreniji, bezbedniji i prosperitetniji.“
Na tlu Zapadnog Balkana, a Srbije posebno, Rusija i Kina su veoma prisutne. Može li Vašington da računa na partnere u BiH i Srbiji, dve jedine države regiona koje su van NATO? Koliko će biti snažna Bernsova neuvijena upozorenja da Rusija na jedan, a Kina na drugi način destabilizuju dve zemlje pokušavajući da ih udalje od Zapada? To što je u Beogradu boravio pomoćnik generalnog sekretara NATO potvrđuje rastuću zabrinutost Zapada.
Iz Sarajeva ima snimaka, iz Prištine takođe. Iz Beograda nijedan. O Bernsu ni reči. Kao da nije bio. Poseta ni potvrđena ni demantovana. Sve je prepušteno tabloidima. „Srbi, uzbuna! Direktor CIA iznenada došao u Sarajevo“, grmi Informer i dodaje: „Đilas, Šolak, CIA, svi su protiv Srbije! Litijum je samo izgovor, njihov cilj je otimanje države i ubistvo Vučića“
Berns je iskusni dugogodišnji diplomata, bivši ambasador u Rusiji i neko ko se regionom bavio još od Dejtona. Odabrao je za prvu tačku svoje mini-turneje regionom Sarajevo. Takve posete obično su tajne, a činjenica je da je ova bila obelodanjena. Da li zahvaljujući bošnjačkom članu Predsedništva Denisu Bećiroviću, koga Banjaluka optužuje da je prekršio dogovor o diskreciji?
Bez obzira na to, poseta ukazuje na prioritet koji Amerikanci daju BiH, državi koja je godinama suočena sa pretnjama secesije koje stižu iz Banjaluke. Berns svakako nije neko ko će u rukavicama upozoriti na štetne aktivnosti lidera Republike Srpske. Vašington je Milorada Dodika stavio na „crni listu“, šef CIA je ključar njegovog kretanja, ali ispostavlja se da to nije dovoljno da bi on prestao da preti idejom o „mirnom razdruživanju“ BiH.
Dodik bi da vidi leđa Šmitu i Marfiju, a Berns bi radije da ode Dodik
Nije Berns bio prvi put u Sarajevu. Pre nego što ga je predsednik Džozef Bajden 2021. imenovao za šefa CIA, dolazio je u svojstvu pomoćnika američkog državnog sekretara. Tada je, kao i sada, imao istu poruku privrženosti SAD suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH i Dejtonskom mirovnom sporazumu. Kao i radu Kancelarije visokog predstavnika (OHR).
Sve je to u dramatičnom kontrastu sa onim što govori Dodik, najglasniji portparol ruskih interesa na Zapadnom Balkanu. On ne priznaje Kristijana Šmita, naziva ga „nelegalno imenovanim“ i „lažnim“ predstavnikom koga bi, izjavio je u martu, uhapsio i deportovao ako dođe u Republiku Srpsku.
Ništa manje provokativan nije Dodik ni prema američkom ambasadoru u BiH Majklu Marfiju, koga naziva „kaubojem“ i „najgorom tračarom“. Ako je američki diplomata čuvar Dejtona, onda je to isto kao kada „koza čuva kupus – propast je zagarantovana“. „Samo idi i biće kraj horora.“
Prepoznajući da „mirno razdruživanje“ može da bude njegov kraj, Dodik je pokušao da se umili Bernsu i u prvom komentaru negirao secesionizam, što je kamuflažna mreža čoveka koji bi, možda, još jednom da napravi kopernikanski obrt. Kada se suprotstavljao Karadžiću, bio je darling Madlen Olbrajt, sada je miljenik Putina, a na Zapadu mu niko ne veruje
Berns bi radije da ode Dodik, kako bi se presekao uticaj Moskve čiji su potencijali destabilizacije regiona najveći u BiH. Nema sumnje da je njegova poseta Sarajevu direktan odgovor na te rušilačke aspiracije. Prepoznajući da „mirno razdruživanje“ može da bude njegov kraj, lider Srpske hitno je pokušao da se umili Bernsu i u prvom komentaru negirao secesionizam, što je više nego izbušena kamuflažna mreža čoveka koji bi, možda, još jednom da napravi kopernikanski obrt. Nekada je, u vreme kada se suprotstavljao Radovanu Karadžiću, bio darling Madlen Olbrajt. Sada je miljenik Vladimira Putina. Na Zapadu mu niko ne veruje.
Ko je zabrinut za Kosovo, a ko za slučaj Banjska i Milana Radoičića
A da li će poverovati Aleksandru Vučiću koji ponavlja da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet BiH, dopuštajući sebi da Dodik u njegovom društvu razvija viziju o ujedinjenju Srbije i Srpske? Koliko Bernsu verodostojno zvuči predsednikova velika zabrinutost zbog „konstantnog rizika od eskalacije tenzija“ na Kosovu? Šta je sa Banjskom i Milanom Radoičićem?
Šefa CIA je od litijuma mnogo više zanimalo šta u Beogradu imaju da kažu na to što je Vučić javno pokazao da veruje ruskim obaveštajnim službama da mu protivnici rudarenja rade o glavi, da pripremaju novi Majdan i da hoće da ruše ustavni poredak zemlje
Početkom 2023. Vučić je izjavio da je za Novu godinu i Božić Beograd bio kao Kazablanka, da toliki broj špijuna nije zabeležen od Drugog svetskog rata, i da su upravo strane službe „sprečile da koristimo litijum, koji je mogao da obezbedi ogroman rast“. Bernsa litijum mnogo ne zanima. Ima ko se time bavi i u Vašingtonu i u Berlinu. Šefa CIA mnogo je više zanimalo šta u Beogradu imaju da kažu na to što je Vučić nedavno želeo da javno pokaže da veruje ruskim obaveštajnim službama koje su ga „prijateljski upozorile“ da mu protivnici rudarenja litijuma rade o glavi, da pripremaju novi Majdan i da hoće da ruše ustavni poredak zemlje.
Ko ruši Srbiju i njenog predsednika
Da li je predsednik Srbije poželeo da poveruje šefu CIA koji je mogao da tvrdi sve suprotno: da SAD i Zapad ne ruše ni Srbiju ni njega, i da se radi o klasičnom manevru ruske propagandne mašinerije?
Zvanični domaćin Bernsu bio je Vladimir Orlić. Ako je i razmišljao da ranije dođe u Srbiju, a povoda je bilo koliko i danas, šef Lenglija svakako nije hteo susret sa bivšim direktorom BIA, kočopernim boljševikom Aleksandrom Vulinom koji je na listi sankcija SAD, a sada je ministar u Vladi. Iako je i naprednjak Orlić među onima koji je svoje oponente nazivao CIA plaćenicima, znaju oni da budu mnogo snishodljiviji kada se sa „neprijateljem“ sretnu licem u lice. Pretpostavljam da je Orlić pristojno saslušao šta, između ostalog, gost misli o saradnji Srbije sa „bratskim“ ruskim službama. Šta misli o tome da se po Srbiji godinama šire teorije zavere o tome da „CIA ruši Srbiju“ zato što slepo podržava „CIA državu, Kosovo“.
Bilo bi više nego logično da Bernsa primi predsednik Vučić. Simptomatično, u istom danu on je objavio da je bio sa ambasadorom zemlje na koju Vašington upozorava – Rusije, i sa drugim subjektom američkog interesovanja – liderom Srpske. Zanimljivo
Srpske vlasti se upadljivo nisu oglašavale. Iz Sarajeva ima snimaka, iz Prištine takođe. Iz Beograda nijedan. O Bernsu ni reči. Kao da nije bio. Poseta ni potvrđena ni demantovana. Zvanična državna agencija prenosi vest Radija Slobodna Evropa da će Berns doći u Beograd. Posle toga orkestrirani tajac. Obaveštavanje i komentarisanje prepušteno je, zna se kome – tabloidima.
„Srbi, uzbuna! Direktor CIA iznenada došao u Sarajevo“, grmi Informer, koji nikada nije propuštao priliku da američku obaveštajnu agenciju iskoristi kao začin svog „srpskog lonca“. „Đilas, Šolak, CIA, svi su protiv Srbije! Litijum je samo izgovor, njihov cilj je otimanje države i ubistvo Vučića“.
Možda je u tome objašnjenje nelagode koja je zavladala u oficijelnom Beogradu. Šta raditi i kako to izgleda kada stigne čovek koji planira egzekuciju Srbije i njenog predsednika? Da li je stepen pripravnosti podignut na najviši nivo?
Pretpostavlja se da je Orlić pristojno saslušao šta, između ostalog, Berns misli o saradnji Srbije sa „bratskim“ ruskim službama. Šta misli o tome da se po Srbiji godinama šire teorije zavere da „CIA ruši Srbiju“ zato što slepo podržava „CIA državu, Kosovo“
Bilo bi više nego logično da Bernsa primi Vučić. Simptomatično je u istom danu objavio da je bio sa ambasadorom zemlje na koju Vašington upozorava – Rusije, i sa drugim subjektom američkog interesovanja – liderom Srpske. Zanimljivo.
Postoje svakako mnoga putovanja šefa CIA koja su ostala ispod radara, ali ako Berns nije krio posete Sarajevu i Prištini, zašto se nije oglasila i ona Beogradu? Biće da je na zvaničnoj tajnovitosti insistirao Vučić. Kako da komentariše poruke Bernsa koji ovde nije došao da bi baratao diplomatskim frazama, a možda je poneo i neku dokumentaciju? Vučić je odabrao da ćuti. Ne samo zato što eventualni susret sa šefom CIA ne bi baš dobro odjeknuo u značajnom delu srpske javnosti, već više zato što bi morao da prenese barem dve poruke: prvu Rusima – da drže prste dalje od Zapadnog Balkana, i drugu njemu – da pazi šta radi.
Preuzeto sa Radar