Nedaleko od Beograda, na jednoj deponiji u Vinči, iz još uvek nejasnih razloga našlo se nekoliko hiljada gramofonskih ploča.
Ofucani omoti nisu obećavali mnogo, međutim unutar njih krili su se vinili s klasičnom, rok i pop muzikom, i to u izuzetno očuvanom stanju. Sudbina je htela da ih pronađe ne bilo ko, već potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije i as srpske košarke –Žarko Paspalj.
Ministar kulture brani odluku novih vlasnika Studija B da bace ploče
Bivši sportista spasao je više od 1.500 ploča koje su novi vlasnici Studija B odlučili da uklone iz magacina i jednostavno bace u đubre. S odbačenim materijalom nestao bi i dobar deo istorije Studija B, čija je tradicija već ugrožena novom programskom šemom koju je donela privatizacija.
Posle 45 godina, u predvečerje prošle godine, 14. decembra, ugašene su sve muzičke emisije radija Studio B. Program koji je formirao ukus generacija prestao je da postoji. Novi vlasnici Studija B, bračni par Krdžić, Ružica i Miloš, čija kompanija „Maksim medija” već poseduje stanice TDI, JAT, Karolinu i Hit radio, odlučili su da zadrže ime u želji „da ono što je institucija pretvore u brend”. Njihova vizija toga kako muzički program treba da zvuči i kako radio-stanica treba da funkcioniše potpuno je suprotna onome što je Studio B dosad predstavljao.
Program radija Studio B zvanično je počeo s emitovanjem još 1970. godine, kad je grupa entuzijasta i novinara dnevnog lista Borba, okupljena oko urednika Jugoslovenske revije Bate Tomaševića, pokrenula u to vreme jedinu nedržavnu radio-stanicu u Jugoslaviji. Krenulo je tihom najavom.
„U sredu,1. aprila 1970. godine, od 13 do 17 časova, premijera na talasnoj dužini 222 MHz, početak rada nove radio-stanice Studio B, radio Borba”, rekao je spiker, najavljujući nešto što će postati istorija. Prvu ekipu činili su Borjan Kostić, Zoran Modli, Slobodan Konjović, Đoko Vještica i Ivan Bekjarev, koji je izgovorio to prvo istorijsko „Dobar dan”.
A sve je počelo nekih godinu dana ranije, od probne emisije na Radiju Avala, koji je bio zamišljen kao komercijalno-zabavna stanica. Blokovi od petnaest minuta bili su podeljeni na 13 minuta muzike, minut govornog programa i minut reklama. Cilj je bio angažovati što više ljudi ne samo iz kulturnog života grada već i samu publiku. Taj koncept je kasnije uspešno prenet na radio Studio B, kad je Radio Avala ugašen zbog pritisaka komunističkih vlasti, kojima je smetalo to što su u uredništvu bile angažovane ličnosti „opozicionog profila”.
Zamisao je bila da slušalac ne sme da zna šta ga čeka kad upali novu radio-stanicu,ne sme da pretpostavi kakav će biti sadržaj programa. Puls grada i aktuelnost bila je stavljena ispred dosadnjikave informative, koju su drugi forsirali -važno je bilo ono što se dešavalo u tom trenutku. Govorni program mogao je da uleti u muzički kada god je bilo potrebno da slušaoci saznaju šta se važno događa u Beogradu.
Poseban adut muzičkog programa nove stanice predstavljali su disk džokeji koji su i puštali i najavljivali muziku. Takva uređivačka politika bila je još uvek neviđena na našim prostorima. Naročito u odnosu na „ozbiljni” Radio Beograd. Dominacija muzike koja je povremeno prekidana kratkim govornim programom predstavljala je revoluciju u malom.
Jedno od glavnih obeležja ove stanice bila je improvizacija. Voditelji su istovremeno bili spontani i ozbiljni, što je unosilo živost u program i na taj način su mamili slušaoce da se uključe, da iskažu svoje stavove, požale se na svoje probleme, ili jednostavno podele neku dosetku i zanimljivost sa svojim sugrađanima. Svi su postali bliski.
Novi muzički program Studija B, koji nameće „Maksim medija“, biće sasvim drugačijeg formata, nepoznatog doskorašnjem konceptu stanice i legendarnim emisijama kao što su „Diskomer”, „Tajanstveni voz” ili „Bluz sat” koje su izbrisane sa ove skale.
Forsiraće se pravac kao i na svim ostalim radio-stanicama, jednom rečju -predvidiv. Plej-liste hitova zameniće onaj negdašnji izazov uvek novog i neistraženog zvuka, a aktivna komunikacija voditelja, urednika i slušalaca ustupiće mesto „Jazzleru”, kompjuterskom softveru za automatizaciju radio-programa.
KAMO TRADICIJA
Novi vlasnik Studija B Miloš Krdžić gašenje muzičkih emisija pravda slabom slušanošću.
„Odluka o promeni nije doneta ni slučajno, ni proizvoljno. Ona je rezultat ispitivanjaradijskog tržišta i provere slušanosti navedenih emisija. Muzičke emisije su ugašene zbog žanrovskog neslaganja s novim muzičkim konceptom radija. U ugašenim emisijama su autori puštali muziku po svom izboru, a žanrovi bi se potpuno menjali iz sata u sat. Naša želja je da slušaoci u svakom trenutku znaju šta će čuti kad upale Studio B”, priča dosta ozbiljno Krdžić.
„Takođe, navedene muzičke emisije su imale šer na nivou statističke greške i slušaoci su nam time poslali poruku da takve emisije ne žele da slušaju”, kaže za Njuzvik Miloš Krdžić.
O odnosu prema tradiciji Studija B Krdžić nije imao mnogo toga da kaže.
„Studio B je, u svakom slučaju, veliki brend. Iskreno, mislim da je Studio B izgubio na svom značaju i davno prestao da bude ono što je nekad bio. Mi se nadamo da ćemo uspeti novim sadržajima da vratimo poziciju koju je imao nekad”, objašnjava novi gazda.
Kad smo ga zamolili da nam pošalje fotografiju da vidimo kako izgleda tvorac tog muzičkog koncepta, obećao je, a onda je danima odlagao, da bi nam na kraju poručio da nije našao prikladnu.
Verujemo mu.