Zaista me ne zanima šta Jelena misli o Drasku, Drasko o njoj, Vukan o oboma ili oni oboje o Vukanu. Kao što me ne zanima šta Borenović misli o Šaroviću, ili Šarović o bilo čemu.
Da li ovi ljudi, lideri opozicije, zaista misle da se nije vidjelo i prije izbora i tokom kampanje, da ne mogu da gledaju jedni druge, da su kao rogovi u izbušenoj vreci, i to vreći koju su sami izbušili. Da sami sebe nisu shvatali ozbiljno, a očekivali su da ih birači shvate ozbiljnije.
Već u samoj noći izbora ovdašnja opozicija je dala sebi par autogolova i nastavila revnosno da buši samu sebe i svoju bušnu mrežu.
Na sve strane su dokazi štetočinske vlasti Milorada Dodika i razarajućih posljedica takve vlasti po ovo društvo. Ljudi odavde bježe, ne odlaze.
A opozicija umjesto da iskoristi ovakvu situaciju i da se nametne rješenjima i kvalitetom, drugačijom politikom, ona se uporno bavi sobom, uspjevajući da svojim ponašanjem i ovakvom tragičnom predstavom skrene pažnju i sa katastrofalnog sastava nove Vlade RS, i sa usvojenog lošeg i nerazvojnog budžeta, a posebno Dodikovog rasipničkog budžeta.
Umjesto da se bave time, bave se jedni drugima. Kao guske u magli tumaraju i uporno pokazuju svima da uvijek mogu i gore.
Opozicija nikako da shvati, da nisu važni oni već ljudi kojim se obraćaju, vlast to sebi može da dozvoli tretirajući ovisnike o njoj kao robu i robove, ali opozicija ne može i ne smije. A uporno to radi, potpuno ignorišu potrebe ljudi, nesposobni da artikilišu ogromno nezadovoljstvo u pobjednički program, u pokret nezadovoljnih, i uporno se pitaju zašto gube i zašto ih sve manje ljudi shvata ozbiljno.
Iz jednog prostog razloga, što ne samo da nisu sposobni da pobjede Dodika, već ne pokazuju sposobnost da pobjede ni sami sebe i sopstvene sujete i narcizme.