Bila mi je godišnjica braka. Za muža sam pripremila njegovo omiljeno jelo, kuhanu janjeću glavu. Životinja je bila porijeklom sa Malih Srakana. Male Srakane su otočić kraj Lošinja. Majke kovrdžavih životinja tamo pasu slanu travu u nezagađenom okolišu a moj muž voli slano iako ne smije slano jer ima visok tlak. Međutim doktor mu je rekao, ako jedete sol iz jagnjeće, a možda mu je rekao janjeće, glave tlak će vam ostati normalan.
Nije reč samo o tome da je konačno došlo proleće i da je izlazak na ulice mnogo prijatnija perspektiva: reč je o dobu kada su uistinu dizane velike pobune, kojih se možemo setiti – naročito ako su skoro zaboravljene. Mislim, recimo, na portugalsku revoluciju pre trideset i devet godina, 25. aprila 1974. Dobro organizovan vojni puč bez nasilja pripreman je u tajnoj saradnji sa mnogim drugim civilnim organizacijama: trebalo je osloboditi zemlju od jedne od najdužih diktatura u Evropi.
Današnji građanski protesti širom Evrope poklapaju se u nizu zahteva koji, u samoj svojoj spontanosti i očiglednosti, formiraju neku vrstu „epistemološke prepreke“ pravom suočavanju sa tekućom krizom našeg političkog sistema. Oni se praktično doimaju kao popularizovana verzija delezovske politike: ljudi znaju šta hoće, mogu to da otkriju i formulišu, ali samo kroz kontinuirani lični angažman i aktivnost. Zato nam je potrebna aktivna participativna demokratija a ne samo predstavnička demokratija sa njenim izbornim ritualom koji svake četiri godine prekida biračku pasivnost; potrebna nam je samoorganizacija mnoštva, a ne centralizovana lenjinistička Partija sa Vođom, itd.
Moj projekt, radnog naslova Picigin Beach & Yachting Luxury Villa Resort Dubrovnik, naići će, osim toga, na oduševljenje i punu podršku hrvatske Vlade i Grada Dubrovnika. Kako znam? Tako što je riječ o suštinski potpuno istoj stvari kao što je to već famozni projekt Golf-parka na Srđu, koji hrvatska država i dubrovačke gradske vlasti izdašno podupiru i zakonskim olakšicama, i zemljištem, i koncesijama, i urbanističkim planovima, i komunalnom infrastrukturom za terene i nekoliko stotina luksuznih apartmana iznad Grada.
Čitluk Sahibija se – nakon što je doživeo još jedan nervni slom – stavio na čelo (dobro, ne baš na čelo, malo iza, bezbednije je) neutvrđenog, ali ne naročito velikog broja pristalica, kako svoje tako i sestrinske sekte, i blagoizvoleo se pojaviti na vratima pustoline u Nemanjinoj, u kojoj je svojevremeno vedrio i oblačio, žario i palio, otimao Janku, a davao Marku.
Baš bi bilo lijepo da znamo da nas nema pa da jedni u drugima prepoznamo ono što nas sve skupa čini braćom i sestrama. Mi smo izmanipulirane budale. Jebote! Koliko je krvi moralo poteći da se onima koji na ovim prostorima vide ukaže bratstvo i jedinstvo u svoj svojoj demokratskoj strahoti. Jedinstvo po goloj guzici koju ne možemo sakriti i bratstvo po gladi koja nas ubija.
Sinod Srpske pravoslavne crkve na sjednici je prihvatio zahtjev za razrješenje vladike zvorničko - tuzlanskog Vasilija. Razlog, nedavni „nemili“ snimci koji su se pojavili na internetu.
Vesna Parun, uvijek spremna na izazove, zainteresira se i pođe sa svojom svitom. Kad su stigli i sve razgledali bili su već okićeni svježim i suhim kolutovima kobasica, a mesar se u jednom trenutku zapovjedno zadere, pozivajući tako svoju suprugu da im se pridruži: „Pa gdje si već jednom ženo Božija, dođi da te upoznam s najvećom hrvatskom pevaljkom!!!“ Takve bi priče komediografski mogli upotrijebiti, ali bi pritom ostali zabrinuta lica.