Ne mislim da sam ovakvim stavovima prešla na stranu srpskog nacionalizma. Ono što me suštinski odvaja od srpskih nacionalista je činjenica da me ništa, pa naravno ni ova presuda, neće podstaći da zaboravim žrtve koje je za sobom, na svim ratištima, ostavila srpska strana. I neće me odvratiti od toga da stalno tražim da njihovi krvnici odgovaraju. I da uvek i na prvom mestu govorim o odgovornosti srpske strane. To radim zbog toga što saučestvujem sa žrtvama. I zato što od odnosa prema žrtvama zavisi da li ćemo ikad krenuti napred.
Svo poverenje je potrošeno. Smrtonosni rizik je prožeo i najbezazlenije elemente života. Zebnja isijava iz milijardi pogleda. Dominantna svest o bespomoćnosti i bezalternativnosti očigledan je simptom represije na koju smo pristali. Igra koju igramo nema ime, a kad bi ga imala, zvala bi se: „Bez ikakve igre“ i nepodnošljiva je. Kako da probudimo u sebi zapostavljenu moć transformacije?
Iz nekih mutnih razloga, koji se opiru razumu i smislu novinskih rubrika kulture, svi hrvatski dnevni listovi objavili su da je slavni austrijski pisac Peter Handke postao član Srpske akademije nauka i umetnosti. Ali nikoga da primijeti tko je još, osim Handkea, postao srpski akademik, u onoj, uglavnom počasnoj, kvoti inozemnih članova, kojom kulturne i znanstvene ustanove u malim zemljama vole zakititi vlastitu nacionalnu pamet i talente.
Slučaj huligana koji su 11-godišnjeg dječaka bacili sa litice u Vrbas opet je šokirao javnost, koja, sa druge strane, ima svoj stav i način na koji bi, barem većina, riješila ovaj problem."Da su moje dijete tako, ja bih ga...", kažu i nadležni kada se, naravno, isključe mikrofoni.Pa koga zavlačite, kako vas nije sramota, treba li Banjaluci jedna tragedija i smrt maloljetnika da se taj vaš sistem koji vam donosi i više nego odlična primanja pokrene i sa papira konačno pretvori u djela. Imate li odgovornosti, humanosti, savjesti, gospodo?
Ko ste, bre, vi ljudi? Šta je vaša generacija? Koja je vaša pesma? Slogan? Šta piše na vašem bedžu? Kome verujete? Čemu kličete? Protiv čega ste, za šta jeste? Šta menjate? Koje su knjige vaše? Čemu se radujete? Ko su vaši budući klasici? Koji je razlog vašeg postojanja? Zašto ste na ovom svetu? Zar se mirite sa sudbinom generacije proizvedene u trominutnom aritmičnom susretu nesrećnog spermatozoida i uplakane jajne ćelije? Kome i šta otplaćujete ovakvom sudbinom? Zašto su vaši dugovi kad ih niste napravili? Zar je u vašoj generaciji Če ubio Fidela? Hoćete li da generacijski budete prokleti, beznačajni, kusur istorije? Da ličite na nas?
Putuj jer za tebe djeca iz miješanih brakova, nisu faširano meso, kako reče na početku..oni su ipak miješano meso. A, to je kobiva nešto iznad. Dakle nisu ćufte, oni su bifteci, ramsteci, krmenadle, šnicle...
Genijalnu bravuru izveo je Kolja sjedeći na svojoj radnoj školjci: optužio je jugoslavenske komuniste da su "propagiranjem i glorifikovanjem miješanih brakova, u nekoj vrsti jugo melting-pota, istope sve nacije i napravi jedna, jugoslavenska, ateistička", pa tako i doveli do rata kad je "taj naci-program, ta igra sa životima generacija, uvela porodice u međusobni rat". Optužio je, ukratko, komuniste za nacizam, za suštinski isti eugenički projekt kakvim su nacisti stvarali čistu, nemiješanu arijevsku rasu i naciju, pa napisao pamflet protiv mješovitih brakova, sve u slavu čistih, nemiješanih arijevskih rasa i nacija.
Znamo da se ovih dana vratija Ante iz Haga i donia frišku ribu! Slučaj Ante i njegovog kolege Markača završen je u njihovu korist (mnogi tvrde da je to ujedno i korist Republike Hrvatske), te sada mogu da se uhvate ruku pod ruku i otpjevaju onu dječiju brojalicu: ‘’Mir, mir, mir - Ante nije kriv; ava, ava, ava - sudija je krava; Knin, Glamoč, Ključ... - nećemo se tuć'; Oluja, Bljesak, grad i led – idemo na sladoled!’’
Bosna, to je ona zemlja pored Srbije i Hrvatske što igraju perverzni fudbal na terenu koji sakriva ubijene, mučene i prognane do nepostojanja. Bosna, to je ona zemlja što je nesrećna navijačica u sportu susjednih zemalja i koja redovno nadrlja kad god dođe do gužve....