Prošla su dva mjeseca od događaja koji je cijelu Bosnu i Hercegovinu digao na noge. Vlasnik hotela „Jablanica“ pretukao je svoju radnicu Enisu Klepo jer je zbog loših uslova rada namjeravala dati otkaz i jer je tražila isplatu zarađene plate. No, umjesto isplate, Enisa je dobila više udaraca u glavu.
Njoj su podršku pružili brojni sugrađani, ali i građani i širom BiH. Na proteste podrške Enisi u Jablanicu je došlo oko 3.000 ljudi, a na ulice su tada izažli i brojni političari.
Enisa je o cijelom slučaju govorila u Buka podcastu koji možete pogledati na ovom linku. Na samom početku razgovora Enisa kaže da se trudi biti dobro, ali da se još nije u potpunosti oporavila.
Rekonstruišući cijeli događaj kaže da je u hotelu radila dvije godine, veći dio neprijavljena te da je sukob nastao nakon što je Džafić saznao da namjerava dati otkaz.
„Sukob se desio kad smo koleginica i ja odlučile da damo otkaz jer su uslovi bili nehumani, nismo mogle da se suočimo sa svakodnevnim pritiskom od strane gazde, dogovor je bio izmedju mene i mojih kolegica da ćemo otkaz dati kad prođe sezona. Pošto smo htjele da zaradimo novca jer u sezoni ima više posla i novca. Ali nismo više mogle da trpimo i odlučile smo da direktorici i supruzi vlasnika kažemo kako ne želimo više da radimo i da dajemo otkaz. Taj dan kad je moja kolegica odlučila to da saopšti ja sam taj dan bila slobodna. Kada je dala otkaz došlo je do verbalnog sukoba između nje i direktorice hotela i između nje i Amira Džafića. Isti slučaj se desio i koleginici u drugoj smjeni“, sjeća se Enisa.
Kada je sutradan otišla na posao Džafići su već bili spremni na scenario da im još jedna nezadovoljna radnica daje otkaz.
„Taj dan kad sam došla na posao bila sam druga smjena od 15 do 23h. Oni nisu bili u objektu ni direktorica ni njen suprug. Prišla mi je kuharica i rekla da se desio sastanak sa njih troje i u tom razgovoru su rekli da sam ja jedini krivac što djevojke daju otkaz. Oko 19:30 pojavila se direktorica Ines Džafić, ja sam je pitala zašto me trača jer moje je pravo da dam otkaz. Tad smo krenule u raspravu. Ona meni kaže- sad ću ja zvati Amira pa nek on ovo riješi“, dodaje Enisa.
Dok je čekala Džafića, njegova supruga je Enisi rekla da napusti hotel, na šta Enisa rekla da će izaći kada dobije platu.
„U međuvremenu on dolazi, pita u čemu je problem. Kaže – izađi, ja kažem – neću, plati pa ću izaći. Kaže plata je 1. avgusta, a ja kažem ok, danas je 1. avgust. Dajte mi platu. Odmah je nasrnuo na mene. Rukama me je uhvatio i izvadio iz stolice. Odmah sam primila udarac. Blizu nas su bili kuhar i kuharica, kuhar je odmah pobjegao sa lica mjesta, kuharica je pokušala da stane iza nas. On me povukao u mali hodnik i zajedno sa mnom i kuharicu koja je bila između nas, tad sam dobila brutalne batine uz pogrdne riječi, da sam ja ta koja unosi nemir. Ja sam sve to vrijeme bila na nogama i nsiam ni zaplakala ni pokazivala da se bojim.“
Klepo je pokušavala da se odbrani, ali bezuspješno. Napadač je bio jači, viši i krupniji.
„To prestaje u trenutku kad kuharici padaju naočare sa glave. Ja sam sjela na stepenice nesvjesna šta se dešava, osjetila sam da mi se oko polako zatvara. Ja govorim molim vas dajte mi telefon da nazovem roditelje. On i kuharica stoje, niko ništa. Ni da se pomaknu ni da mi daju telefon“, sjeća se Enisa.
Klepo kaže da je direktorica hotela i supruga Amira Džafića sve vidjela, ali nije reagovala i pobjegla je pa je smatra saučesnicom.
„Samo postavljam pitanje, ona je majka, kakva je to majka i kakav je to čovjek koji može da gleda kako tvoj čovjek udara tuđe dijete. Meni je samo to prošlo kroz glavu. To mi je nekako prva pomisao bila.“
Nakon što ju je pretukao, Džafić joj nije pružio pomoć, a do dolaska njenog oca, majke, amidže i momka, Enisa je sama sjedila na stepenicama u objektu hotela.
Dodaje da po dolasku u hitnu niko nije smio da je dira po licu jer su se plašili lomova.
„Jer je izgledalo da mi je cijeli dio glave slomljen. Upućuju me u Mostar. U Mostaru sam bila hospitalizirana dva dana. Tu su mi utvrdili teške tjelesne povrede, prelom očnog dna. Čak su mi napočetku rekli kad su me tek vidjeli da ću vjerovatno morati da se operišem i možda bez plastičara to neće moći da se popravi. Međutim Bogu hvala sutradan sam dobila informaciju dok sam čekala posjetu i vizitu, taj dan je mom tati bio rođendan, zamislite samo kako se osjećao, da me neće operisati“, govori Enisa.
Podrška koju dobija joj mnogo znači, i zahvaljujući javnost ima snage da se bori do kraja za svoja prava.
„Da nije bilo naroda i da nije bilo medija mislim da ne bi došlo do ovoga. Mislim da bi moj slučaj ostao u nekoj fioci i da ništa od ovog ne hi bilo.“
Upitana da li se boji, odgovara: „Bojim se. Nakon ovoga, život mi se promijenio, gledam nekako sve sa oprezom, ne idem sama nigdje, pogotovo navečer.“
Nakon svega, Enisa je danas nezaposlena, a naznaka da će uskoro dobiti posao još nema.
„Još uvijek sam nezaposlena. Nemam konkretnih ponuda vezano za moju struku, mogu ovo da iskoristim da kažem da nisam vezana za svoj grad, da nisam vezana za državu BiH. Ukoliko bih dobila neku finu i normalnu ponudu, što da ne prihvatim.“
Enisa razmišlja i o odlasku iz Bosne i Hercegovine. Razlog je jasan.
„Imam 28 godina, diplomirani sam pravnik, a pored toga morala sam sa radim posao za koji se nisam školovala. Gdje sam pretrpjela šta sam pretrpjela. Ukoliko ne bude neka konkretna pomoć ili ponuda u mojoj državi moguće je da odem.“
Protiv Džafića je podignuta optužnica, a Klepo kaže da je zadovoljna njenim sadržajem.
Za kraj ragovora za Buku šalje poruku svim čitateljkama i čitaocima Buke.
„Borite se za svoja prava, nedajte da vas neko omalovažav, da vam neko uskraćuje osnovna prava, a to je vaše pravo na platu, pričajte sa poslodavcima, tražite da budete prijavljeni i borite se za ono što zaslužuje svaki normalan čovjek i nemojte se bojati da ako vam se ne sviđaju uslovi da date otkaz“, savjetuje Enisa.