Podatak je to Ministarstva finansija i trezora BiH, prema čijoj evidenciji kreditnih grešaka prvo mjesto pripada projektu koridora 5C.
Prema stanju posljednjeg dana prošle godine, naime, za ovaj projekt bilo je neangažirano 230 miliona maraka uzetih u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD).
Sredstva su bila efektivna još 2009., a koliko dugo je novac neiskorišten, govori podatak da je krajem naredne godine kredit već trebao biti zatvoren, piše Dnevni avaz.
Tek nešto manja neiskorištena suma – 213 miliona maraka, od 2010. je efektivna i za Termoelektranu Ugljevik, a kredit je uzet od vlade Japana.
Na kraju prošle godine nije bilo iskorišteno ni 176 miliona KM kredita kod Evropske investicijske banke za bolnice u RS, niti 138 miliona maraka Njemačke razvojne banke za Vjetroelektranu Mesihovina.
Također, koncem 2012. neiskorištena su bila i dva kredita Evropske investicijske banke za projekte vodovoda i kanalizacije u FBiH (115 miliona) i vodovoda i sanitacije u RS (97 miliona).
Krediti vrijedni više desetina miliona maraka do kraja 2012. nisu iskorišteni ni za željeznice, državni zatvor, gradsku magistralu u Zenici, sarajevsku zaobilaznicu, Mahovljansku petlju, rekonstrukciju puteva, lokalne bolnice, vodovode, stambenu obnovu, ruralni razvoj…
Sredstva su uglavnom efektivna već godinama, a u mnogim slučajevima već je istekao i prvobitno planirani rok za zatvaranje kredita.
Među kreditorima, osim razvojnih i investicijskih banaka, fondova, državnih vlada, u mnogim slučajevima pojavljuju se i komercijalne banke.
Troše na administraciju
Ekonomski analitičari ovu situaciju opisuju žalosnom, konstatirajući da država već duži period nije u stanju koristiti odobrena kreditna sredstva na koje se plaćaju razne takse i kamate.
Pokušavajući objasniti razloge, analitičar Zlatko Hurtić kaže da se oni uglavnom odnose ne destrukcije vezane uz jačanje državnih i federalnih institucija.
‘No, javnosti je poznato da se vlasti veoma lako dogovore kada uzimaju kredite za budžetsku potrošnju i administraciju. U posljednjih pet godina međunarodni dug BiH naglo je porastao jer su uzimani značajni krediti radi zatvaranja budžetskih rupa. Tek je oko 20 posto njih iskorišteno za podršku privrednom razvoju’ – kazao je Hurtić i napomenuo da se na ta sredstva plaćaju kamate.