Улична акција у Бањалуци поводом тридесет година од несреће у Чернобилу (ФОТО)

Кориштење нуклеарне енергије је неодвојиво од њених опасности, што је искуство нажалост показало у више трагичних наврата. Посебно на данашњи дан морамо тога бити свјесни јер посљедице вијековима остају и нашим потомцима.

Maja Isović / 26. април 2016

Несрећа у Чернобилу 26. априла 1986. је заувијек промијенила свијет. Промијенио се начин на који гледамо енергију. Снови о бесконачној енергији без високих димњака и отровних испарења су се распршили у Украјини, Чернобилу тог кобног дана, а сурова и смртоносна реалност, заједно са радиоактивним загађењем је изашла на видјело.

Након несреће у Чернобилу, дискусија о опасности нуклеарне енергије је дошла у жижу јавности као никад до тад, а постало је и јасно колико је енормна опасност од овог извора енергије. Читав процес од експлоатације уранијума па до складиштења нуклеарног отпада је опасан и штетан. Нажалост, нови проблеми нису далеко од нас и у то су се задњх пар мјесеци увјерили и становници Новог Града и околних општина на обалама Уне. Они се већ неко вријеме, заједно са општинама и организацијама цивилног друштва из БиХ и Хрватске, као и са ентитетским и државним институцијама у БиХ, боре против планираног складишта радиоактивног отпада на Трговској гори која се налази на граници двије поменуте земље.

 

Представници Центра за животну средину, заједно са већим бројем стручњака и заинтересованих лица активно прате развијање поменуте ситуације, тако да су у марту 2016. године учествовали на јавној расправи о Стратешкој студији нацрта приједлога Националног програма проведбе стратегије збрињавања радиоактивног отпада, гдје су се заједно са осталим учесницима оштро успротивили против планираног складишта на темељу правних, протоколарних, техничких и хуманистичких разлога. Виктор Бјелић, потпредсједник Центра за животну средину рекао је да га не изненађује отпор великог броја људи из БиХ овом пројекту. "Подручје које је у опасности од овог складишта је већим дијелом на територији БиХ. Упркос томе, утицај на БиХ уопште није обрађен. Међутим, охрабрујуће је што са свих нивоа власти у БиХ, од општинских преко кантоналних  до ентитетских,  али и од стране грађана и организација цивилног друштва долази јак сигнал да ова прича није ни близу готовој". Из Центра за животну средину кажу да је након иницијатива из БиХ, формирана радна група на чијем је челу министрица за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Сребренка Голић, која планира између осталих да се за права становника БиХ бори и уз помоћ ЕСПОО конвенције о прекограничном загађењу. "Ова радна група је чак поднијела захтјев Влади Хрватске да се одрже три јавне расправе на подручју БиХ како би грађани добили што више информација о самом проблему".

 

Игор Калаба, координатор Програма Енергија и климатске промјене истиче да нуклеарна енергија долази из времена када је вјера у технолошка рјешења и бесконачне енергетске потенцијале била на врхунцу. "Међутим, оно што је дошло након тог првобитног одушевљења јесте уочавање свих штетности и компликација тих извора енергије. Хирошима и Нагасаки, Чернобил, Фукушима, муниција са осиромашеним уранијумом кориштена у бомбардовању на нашим просторима... све су то јасна упозорења на буђење. Енергетска будућност се мора темељити на смањењу кориштења енергије и развијању обновљивих извора чији је утицај на животну средину и људе минималан. Нуклеарна енергија је сушта супротност томе, смртоносно насљеђе које остављамо нашим потомцима", истиче Калаба. Из Центра поручују да је кориштење нуклеарне енергије неодвојиво од њених опасности, што је искуство нажалост показало у више трагичних наврата. Посебно на данашњи дан морамо тога бити свјесни јер посљедице вијековима остају и нашим потомцима.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.