БУКА истражује: Ко (не) забрањује “Аиду” у Црној Гори

Против приказивања филма били представници једне од владајућих партија који кажу да нијесу гледали филм, али су читали о њему. Није виц.

Borislav Višnjić / 03. август 2021

Foto: Deblokada produkcija

 

Пројекција филма Јасмиле Жбанић “Qуо вадис Аида?” отказана је на Греен Монтенегро Интернатионал Филм фестивалу одржаном претходна три дана на Жабљаку у Црној Гори, због, како су саопштили организатори, могућих непријатности, инцидената и најава протеста, са жељом да не трпи ионако крхка туристичка сезона.

“Скидање” бх. кандидата за Оскара са репертоара фестивала услиједило је након реакције јавности, тачније Социјалистичке народне партије (СНП), која је опозиција у тој општини, али чини дио владајуће већине на државном нивоу, из које су саопштили да пројекцију не би требало одржати јер, како тврде, филм колективно оптужује Србе за геноциде у Сребреници.

Пројекцију су, поручили су организатори уочи почетка фестивала, забранили они који филм нијесу ни погледали.

“Ово је почетак цензуре и напад на умјетничке слободе. Ово је напад на моје грађанске слободе. Морам да браним принцип да они који не знају ништа о умјетности не смију да одлучују о статусу једног умјетничког дјела. То је опасно. Желим да им ставим до знања да ниједна жртва нема нацију нити етничку или религиозну припадност и то мора свима бити јасно”, казала је селекторка фестивала Маја Богојевић.

Организатори су раније саопштили како су намјеравали да на фестивалу прикажу три, према њиховој оцјени, велика остварења, босанско-херцеговачки „Qуо вадис, Аида?“ Јасмиле Жбанић, хрватски „Тестамент“ Лордана Зафрановића и српски „Дара из Јасеновца“ Предрага Антонијевића.

 Резолуција може, филм не може

Занимљиво, отказивање пројекције дешава се након што је Скупштина Црне Горе усвојила Резолуцију о геноциду Сребреници, коју је подржала цјелокупна опозиција али и дио владајуће већине (УРА Дритана Абазовића и Демократе Алексе Бечића).

Филмски критичар и уредник Филмског програма на Телевизији Црне Горе Вук Перовић за БУКУ каже да је филм “Qуо вадис Аида” већ једном био приказан крајем прошле године на једном фестивалу у Црној Гори додуше у онлајн формат, због епидимеолошких мјера.

Том приликом је, како наводи, и погледао филм као и велики број људи које познаје и подсјећа да у тада није било никаквих реакција политичких партија.
“Једноставно, у том тренутку филм никога ван филмских кругова изгледа није превише занимао. Посљедњи политички догађаји око Резолуције о Сребреници додатно су подгријали ситуацију и сада очигледно имате дежурне у политичким партијама који прате гдје и када ће се поменути нешто на ту тему, да би се одмах реаговало и купили политички поени. Овога пута преко филма који нијесу ни погледали. Да јесу, видјели би да у њему нема ништа проблематично.

Свједоци смо како се у посљедње вријеме лако и брзо ствара атмосфера линча на друштвеним мрежама. Qуо вадис Аида, је филм који је премијерно приказан на Венецијанском филмском фестивалу, касније номинован за Оскара за најбољи међународни филм што је један од највећих успјеха неког остварење са ових простора. Касније добио бројне награде по свијету, Мислим да је публика заслужила да види то остварење на великом платну”, рекао је Перовић.

 

Фото: Вук Перовић

 

Бране и нападају, а нијесу ни погледали филм

С друге стране, предсједник жабљачког Одбора СНП-а Миланко Ћетковић каже да су тражили уклањање филма са репертоара јер би, како сматра, његово приказивање продубило подјеле међу грађанима.

“И званично сам се обратио организаторима фестивала и затражио да се тај филм скине са репертоара. Организатори ми ништа нијесу одговорили, али сам из медија сазнао да су „скинули“ филм са репертоара и због те одлуке сам апсолутно задовољан”, казао је Ћетковић за БУКУ.

Након што нам је казао да филм није ни погледао, Ћетковића смо питали на основу чега онда тврди да се њиме комплетан српски народ оптужује за геноцид.

“О садржају филма чуо сасвим довољно из академских расправа и медијских извјештаја.

Имам врло прецизно мишљење. Свака жртва је једнако тешка, без обзира на којој страни се десила. Не знам зашто се онда не би приказала Дара из Јасеновца. Свачија жртва је једнако болна без обзира на вјероисповијест и нацију. То што су организатори рекли да су планирали приказивање Даре из Јасеновца то није тачно јер тај филм није ни био на репертоару”, каже Ћетковић.

Наводи и да “Аида” није требало да буде приказана и због чињенице, како каже, да је Жабљак туристичко мјесто којег у великој мјери посјећују туристи из Србије и Републике Српске.

„Та тематика у вези Сребренице је врло проблематична и уперена је зна се против кога – и српског народа и Републике Српске. И сада је требало филмом Qуо вадис Аида отјерати туристе из краја гдје људи у већем дијелу живе од тих прихода.

Тај фестивал се свих претходних година бавио еколошким темама. До сада су сви филмови били прожети темама заштите животне средине и екологије.  Не ради се ни о каквој цензури, већ је ријеч о рационалном размишљању и избјегавања продубљивања подјела међу грађанима а већинско мишљење грађана је да пројекција не би донијела ништа добро”, наводи Ћетковић.

Иако је прво због негативних реакција о најављеној пројекцији организаторима препоручио да размисле и и да нађу адекватну замјену која ће имати умјетнички домет какав захтијева карактер фестивала, предсједник Општине Жабљак Веселин Вукићевић из Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића, касније је промијенио мишљење.

“Створила се непријатна атмосфера саопштењем СНП-а. Изгледа да се филму суди прије гледања а не послије. Прво сам апеловао само због времена у којем живимо, не због тога што сам имао намјере да будем цензор, већ сам има резерву према пројекцији филма да се не би десиле неке непријатности. Тај мој апел је био у том смислу због неких могућих реакција које сигурно нијесу већински став грађана Жабљака. Ми смо отворен град у којем се добронамјерно дочекују људи свих вјера и нација”, казао је Вукићевић за БУКУ.

Током јавне полемике Вукићевић је казао да није, као ни представници СНП-а, имао прилику да погледа филм, али је оцијенио да то остварање има неспорне умјетничке домете.

“О томе свједочи и чињеница да је номинован за награду Оскар за најбољи страни филм И да је добио бројне међународне награде. А само да подсјетим локалне душебрижничке националне чуваре да насловне улоге у филму тумаче познати српски умјетници Борис Исаковић и Јасна Ђуричић
Ставови СНП-а нас враћају, у нека давнопрошла ригидна времена, када се строго пазило шта је подобно, а шта не да се гледа, чита или слуша и да је неко

други задужен да у наше име одлучи шта је корисно да сазнамо”, наводи Вукићевић.

 

Фото: Фестивал

 

 Има ли у филму стигматизације?

Перовић наводи да у филму није препознао стигматизацију и приписивање колеткивне кривице једном народу.

“У фокусу филма је преводитељка и њен покушај да спасе своју породицу током масакра у Сребреници. Њу маестрално игра глумица Јасна Ђуричић. Намјерно не наводим одакле је Јасна Ђуричић јер је она прије свега сјајна глумица, а то надилази подјеле које се стварају око цијеле ове приче, иако то на политичком терену јесте аргумент да у филму нема тога што се покушава да му се спочита. Филмови отварају полемике и то је сјајна и врло потребна ствар,  али да бисте разговарали о њима и о ониме чиме се баве, морате их барем прво погледати”, каже Перовић.  

Подсјећа и да се ријетко дешава да се одустане од пројекције филма који је већ уврштен у селекцију неког фестивала, додајући да би због тога било добро да се сазна више детаља о овом случају.

“Наша друштва јесу таква да сви мисле да имају право да коментаришу шта год пожеле, а много је већи проблем то што таква мишљења код нас постају релевантна, иако су некомпетентна, па тако и нетачна. Урушене су вриједности, не постоји тежина изговорене ријечи, а јавни простор је препун некомпетентних и незнавених. О томе и толико тога написано и речено, али је стање у јавности, поготово медијима  такво, да се не види тренутак када би то могло да се промијени”, поручује Перовић.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.