ИЗ РАТНОГ ДНЕВНИКА ГЛИШИЋ МИЛАНА
(прво јавно објављивање)
НАПАД НА ЖАНДАРМЕРИЈСКУ КАРАУЛУ ,,ДРЕНОВО ТИЈЕСНО", 29. јула 1941г
Након успјешног спашавања 16. српских фамилија са укупно 64. члана, жена и дјеце,које су усташе из Долова и Ружице,код Бихаћа потјерале, са намјером да их усташе Бос.Крупи побију, закључили смо да нападнемо и заузмемо жандармеријску караулу, у оближњем с. Грабеж (уз цесту ка Бихаћу)и да , ако се понови ново купљење народа у Бихаћу, опет отмемо и спасимо народ од усташког клања. Усташе су настојале да уз помоћ хрватских жандарма тај српски народ што више удаље од Бихаћа, да би се тако што мање видјела и чула њихова убијања, као и да се прикрије све шта се у том граду дешава. Исто су радили и у Бос.Крупи, таоце су слали у Бихаћ ,тако да се народ,који доведу из друге општине или среза, међусобно не познаје, а све су проглашавали бандитима и противницима државе. Осим тога, ујутро рано је стигао глас да су се неки жандарми видјели код њихове карауле у Дреновом Тијесном, па како смо сви били са оружјем на окупу, Миле Глишић је наредио да кренемо у напад. Кренули смо шумом да заобиђемо караулу и дођемо са њене јужне стране и изнад врела ,,Циганка". Развили смо се у стрелце, једна група је пришла бочно, да може гађати према улазним вратима и прозору, а друга да може гађати жандарме ако буду бјежали. Међутим, како смо прилазили ближе и опкољавали, примјетили смо полуотворена врата карауле. Ушли смо са репетираним пушкама, али у проторијама није било никог. Видљиво, након јучерашње потјере жандарма и отимања народа од њих, они које нисмо ухватили нису се вратили, већ разбјежали што даље од В.Радића. Пронашли смо и узели нешто оружја ловачког, одјеће, ћебади , писаћу машину ,,Адлер" и шапирограф, који су нам касније много значили приликом одашиљања наших извјештаја , као и умножавања летака којим смо и ми позивали народ на устанак. Након ове акције Миле нас је позвао да кренемо ка Малом Радићу и да окупимо још људи и да онда одржимо састанак о наредним нашим плановима активности. Када смо изашли на ливаду породице Хрњак, Миле је захтјевао да сви , нас 19., са пушкама, прво, јасно кажемо да ли желимо њега за команданта, што смо ми сви углас-потврдили, а онда је захтјевао да положимо заклетву. Није желио заклетву војске бивше Краљевине, него је исту испричао: ЗАКЛИЊЕМ СЕ ДА ПУШКУ НЕЋУ ИЗ РУКУ ИСПУСТИТИ ДОК НЕ СТЕЧЕМ СЛОБОДУ И ПРАВДУ СЕБИ И СВОМЕ НАРОДУ,ДА ЖИВЕ КАКО ДОЛИКУЈЕ ЧОВЈЕКУ И ЖЕНИ И ИСТО ТАКО СВА ПРАВА И УСЛОВЕ ЗА РАД И ЖИВОТ. ДА ЋЕМО УБИЈАТИ НА СВАКОМ КОРАКУ СВЕ КОЈИ ПОЂУ ДА УБИЈАЈУ МЕНЕ И МОЈ НАРОД. АКО НЕ ИСПУНИМ ОВАЈ ЗАВЈЕТ И ЗАКЛЕТВУ ДА МИ НАРОД И МОЈИ ДРУГОВИ СУДЕ. СЛАЖЕМО ЛИ СЕ! СЛАЖЕМО, СЛАЖЕМО,СЛАЖЕМО! Затим је одредио секторе, који окружују Велики Радић и ко је за који сектор одговоран.
- следећи наставак -
ДОГАЂАЈИ ПРЕД УСТАНАК И УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ
