Dok veliki dio javnosti stablecoine i dalje doživljava uglavnom kao dio kripto svijeta, evropske banke ih sve ozbiljnije posmatraju kao pitanje buduće finansijske infrastrukture, monetarnog suvereniteta i kontrole nad digitalnim platnim sistemima.
Zbog toga odluka više od 30 evropskih banaka da podrže zajednički projekat razvoja evro stablecoina predstavlja mnogo više od još jednog fintech eksperimenta.
U pozadini se vodi mnogo šira borba — ona za kontrolu nad budućim digitalnim finansijskim sistemom i smanjenje evropske zavisnosti od američkog dolara i američkih tehnološko-finansijskih kompanija.
Projekat podržalo 37 evropskih banaka
Projekat razvija kompanija Qivalis, koja je još ranije dobila podršku velikih evropskih bankarskih grupacija poput BNP Paribasa, ING-a i UniCredita.
U međuvremenu se inicijativi pridružilo dodatnih 25 banaka, među kojima su ABN Amro, Intesa Sanpaolo i Rabobank, pa je ukupan broj uključenih finansijskih institucija porastao na 37.
Stablecoini su digitalni tokeni čija je vrijednost vezana za klasične valute poput dolara ili evra.
Iako su prvobitno nastali unutar kripto industrije, banke ih danas sve više vide kao alat za međunarodna plaćanja, trenutnu namiru transakcija, upravljanje kolateralom i brži prenos novca uz niže troškove.
Drugim riječima, stablecoini postepeno prerastaju iz kripto proizvoda u ozbiljan dio globalne finansijske infrastrukture.
Dolar i dalje apsolutno dominira
Tržištem stablecoina danas gotovo potpuno dominira američki dolar.
Od oko 320 milijardi dolara stablecoina koji se trenutno nalaze u opticaju, ogromna većina vezana je upravo za dolar. Najveći igrači na tržištu su Tether i Circle.
Evro je i dalje marginalno zastupljen.
Najveći evro stablecoin, Circleov EVRC, ima vrijednost od oko 450 miliona dolara, dok Circleov dolarski stablecoin vrijedi oko 77 milijardi dolara.
Čak ni raniji pokušaji evropskih banaka nisu značajnije promijenili odnos snaga.
Francuska Société Générale lansirala je još 2023. godine stablecoin Forge, ali njegova ukupna cirkulacija trenutno iznosi svega oko 123 miliona dolara.
ECB upozorava na rizike
Evropska centralna banka sve otvorenije upozorava na moguće dugoročne posljedice dominacije dolarskih stablecoina.
Predsjednica ECB-a Kristin Lagard ocijenila je da rast dolarskih stablecoina u Evropi predstavlja ozbiljan rizik jer dodatno učvršćuje zavisnost evropskog finansijskog sistema od dolara.
Pojedini zvaničnici ECB-a upozoravaju i da bi širenje dolarskih stablecoina dugoročno moglo oslabiti sposobnost centralnih banaka da kontrolišu monetarnu politiku.
Zbog toga stablecoini više nisu samo tehnološka inovacija ili pitanje kripto tržišta — oni postaju pitanje finansijske moći, monetarne autonomije i geopolitičkog uticaja.
Evropa pokušava da smanji zavisnost od SAD
Qivalis sada pokušava da uradi ono što prethodni evropski projekti nisu uspjeli — da stablecoin poveže sa velikom mrežom banaka i postojećom finansijskom infrastrukturom još prije zvaničnog lansiranja.
Ideja projekta je da digitalni evro stablecoin od samog početka bude integrisan sa postojećim bankarskim sistemima, klijentima i platnim mrežama kako bi se povećalo povjerenje tržišta i ubrzalo prihvatanje novog sistema.
Izvršni direktor kompanije Jan-Oliver Sel naglasio je da je evropski monetarni suverenitet jedan od ključnih ciljeva projekta, posebno u trenutku kada globalne geopolitičke tenzije dodatno povećavaju potrebu za alternativama dominaciji dolara.
Kompanija pritom ne pokušava da zamijeni postojeće evropske platne sisteme, već je fokus prvenstveno na prekograničnim transakcijama i trenutnoj namiri između finansijskih institucija.
Qivalis je već podnio zahtjev za licencu centralnoj banci Holandije, a regulatorno odobrenje očekuje tokom druge polovine godine.
Stablecoini više nisu prolazni trend
Istovremeno se mijenja i odnos tradicionalnih banaka prema kripto industriji.
Godinama su banke uglavnom pokušavale da zaštite postojeći finansijski sistem i sa distance posmatrale razvoj digitalne imovine.
Danas postaje sve jasnije da najveće evropske banke stablecoine više ne smatraju prolaznim trendom, već potencijalnim novim slojem globalnog finansijskog sistema.
Ukoliko taj novi sloj ostane gotovo potpuno pod kontrolom američkih kompanija i dolarskih stablecoina, Evropa rizikuje dodatno slabljenje sopstvene finansijske autonomije.
Zato projekat evropskog stablecoina nije samo razvoj još jednog digitalnog tokena, već pokušaj Evrope da zadrži uticaj nad infrastrukturom budućeg digitalnog novca i smanji zavisnost od američke dominacije u finansijskom sistemu