Javni dug zemalja evrozone nastavio je da raste, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Na kraju drugog kvartala 2026. godine dostigao je 88,8 odsto BDP-a, dok je tri mjeseca ranije iznosio 88,4 odsto.
Ni Evropska unija nije izbjegla novi rast zaduženosti. Udio javnog duga u BDP-u EU povećan je sa 82,5 na 82,9 odsto u odnosu na prvi kvartal.
Još izraženiji rast vidi se kada se podaci uporede sa istim periodom prošle godine. Za godinu dana dug evrozone povećan je sa 87,3 na 88,8 odsto BDP-a, dok je na nivou cijele EU porastao sa 81,4 na 82,9 odsto.
Grčka i Italija ponovo na vrhu
Najveće opterećenje javnim dugom i dalje imaju pojedine velike evropske ekonomije.
Na kraju drugog kvartala 2026. godine Grčka je imala javni dug od 140,8 odsto BDP-a, dok je Italija bila odmah iza nje sa 139,9 odsto.
Francuska je na 119,1 odsto, Belgija na 110,2 odsto, a Španija je sa 101,4 odsto BDP-a takođe premašila granicu od 100 odsto.
To znači da je u nekoliko velikih ekonomija dug veći od ukupne vrijednosti godišnje proizvedene robe i usluga.
Na drugom kraju evropske liste nalazi se Estonija sa svega 26,1 odsto BDP-a, zatim Danska sa 27,1 odsto, Luksemburg sa 28,2 odsto i Bugarska sa 28,7 odsto.
Poljska bilježi najveći skok
Rast zaduženosti nije bio isti u svim članicama.
U odnosu na drugi kvartal 2025. godine, udio javnog duga povećan je u 18 članica EU, dok je u devet zemalja smanjen.
Najveći skok zabilježila je Poljska, gdje je odnos javnog duga prema BDP-u povećan za 6,7 procentnih poena.
Slijede Litvanija sa rastom od 4,9 procentnih poena, Belgija sa 3,8 i Francuska sa 3,7 procentnih poena.
Podaci tako pokazuju da se pritisak javnog zaduživanja ne zadržava samo na zemljama koje su već godinama poznate po visokom dugu.
Grčka smanjuje dug, ali ostaje najzaduženija
Iako je Grčka i dalje ubjedljivo na vrhu po ukupnom odnosu duga prema BDP-u, upravo je ta zemlja zabilježila i najveće smanjenje zaduženosti u odnosu na prošlu godinu.
Udio njenog javnog duga smanjen je za čak 11,2 procentna poena.
Na Kipru je dug u istom periodu smanjen za 9,5 procentnih poena.
Ipak, rast ukupnog duga u evrozoni i EU pokazuje da evropske vlade i dalje imaju veliki problem sa javnim finansijama. Uz slabi ekonomski rast, visoke troškove finansiranja i povećane potrebe za javnom potrošnjom, prostor za novo zaduživanje postaje sve uži.
Evropa tako ulazi u period u kojem će odnos između ekonomskog rasta i javnog duga biti jedan od ključnih problema za najveće članice EU.