Ujedinjene nacije ulaze u period intenzivnih priprema za izbor 10. generalnog sekretara
Za tri nedjelje države članice kandidovaće svoje predstavnike za ovu izuzetno važnu funkciju, čiji petogodišnji mandat počinje 1. januara sljedeće godine.
Ko će naslijediti Antonija Gutereša i kako će sukob na Bliskom istoku uticati na ovaj izbor, pitanja su koja se nameću u diplomatskim krugovima.
Branko Branković, bivši ambasador Srbije u UN, rekao je da generalni sekretar nije izabran da bude “šef organizacije u smislu političkog lidera”.
Upravlja sa oko 10.000 službenika
“Teško je reći da je činovnik, ali on je najviši činovnik te organizacije. On nema političku funkciju u meri u kojoj je imaju predstavnici zemalja i to ne može da ima. On je glavni šef i organizator u Sekretarijatu Ujedinjenih nacija”, ističe Branković.
Dodaje da njegova moć leži u izvještavanju o sprovođenju rezolucija Generalne skupštine, kojih se godišnje usvoji oko 200.
“U svakoj rezoluciji piše da će generalni sekretar za ovu tačku za sledeću godinu podneti izveštaj. Od toga mnogo zavisi šta će na narednom zasedanju zemlje članice dobiti kao uvid u dešavanja između dve godine i da li je ono što je rezolucijom traženo ispunjeno ili nije, ili je u toku”, objašnjava Branković.
Dodaje da tu generalni sekretar ima “sopstvenu ulogu”.
Generalni sekretar je veoma cijenjen, jer je po protokolu, ne samo UN, već i međunarodnog protokola, pandan ministru spoljnih poslova.
Generalni sekretar upravlja sa oko 10.000 službenika u Njujorku i Ženevi, od tehničkog osoblja do podsekretara.
Proces izbora i tri kandidata
Izbor generalnog sekretara funkcioniše po sistemu regionalne rotacije. Postoji pet regionalnih grupa – istočna Evropa, zapadna Evropa, Azija, Afrika i Latinska Amerika, koje daju prijedloge za razne funkcije, pa tako i za generalnog sekretara. Ove godine je na redu Latinska Amerika. Branković je rekao da se priča o tri kandidata.
“To su Mišel Bašele iz Čilea, koja je bila bivši komesar UN za ljudska prava. Druga je Rebeka Grinspan iz Kostarike, koja je bila generalni sekretar UNCTAD-a, organizacije za trgovinu i razvoj u UN. I naravno, Rafael Grosi iz Argentine, koji je direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču”, kazao je Branković.
Istakao je da sva tri kandidata imaju veoma impresivne biografije.
Dvije kandidatkinje su žene, što, prema Brankovićevom mišljenju, daje značajnu prednost.
“Sve se glasnije govori unutar Ujedinjenih nacija da je vreme da jedna dama bude generalni sekretar, jer za 80 godina Ujedinjenih nacija nikada nije bila žena generalni sekretar, tako da ove dve već imaju prednost nad gospodinom”, naglasio je Branković.
Kazao je da, osim toga, iskustvo unutar UN sistema igra ključnu ulogu.
“Čak i da nije to, ove dve dame su već bile u sistemu UN. One to imaju u malom prstu. One mogu samo da iz jedne stolice uđu u drugu, naravno višu i odgovorniju, ali znaju sistem UN, što Grosi, za razliku od njih, nema. On jeste šef Atomske agencije u Beču, ali to nije to, on nema iskustva iz Ujedinjenih nacija”, kaže Branković.
Dodaje da zbog toga misli da njih dvije imaju prednost nad Grosijem.
Nekoliko faza
Proces izbora uključuje nekoliko faza. Najprije se očekuje da se sam region, u ovom slučaju Latinska Amerika, opredijeli za jednog kandidata i sa tim prijedlogom izađe pred Savjet bezbjednosti.
“Savet bezbednosti mora da dobije za kandidata devet pozitivnih glasova i da niko od pet stalnih članica (SAD, Kina, Rusija, Francuska, Velika Britanija) ne stavi veto. Onaj ko je protiv može da se uzdrži, i u tom slučaju kandidat prolazi”, objasnio je Branković.
Nakon toga, odluka ide na Generalnu skupštinu, gdje se glasa dvotrećinskom većinom prisutnih i onih koji su glasali.
Iako je konačna odluka u Savjetu bezbjednosti, do sada nije bilo slučajeva da se odbije kandidat kojeg region preporuči, osim u izuzetnim okolnostima.