Prevario se svako ko je sumnjao da će studenti kao glavni organizatori Vidovdanskog protesta u Beogradu, uz podršku građana iz cele Srbije, uspeti da prirede novi veličanstveni građanski skup na nenasilan način. Pored svih zastrašivanja i prepreka dolasku, pretnji i hapšenja, zaustavljanja kompletnog železničkog i delimično autobuskog saobraćaja – u vreme godišnjih odmora, tom događaju prisustvovalo je najmanje 140.000 građana (procena Arhiva javnih skupova; za MUP, bilo ih je 36.000).
S druge strane, prevario se i onaj ko je sumnjao da uzurpator svega u Republici Srbiji – pa i predsedničke funkcije koju koristi za protivustavnu ličnu i stranačku SNS korist – Aleksandar Vučić neće pokušati da u nastavku ovog skupa, uoči kog je unapred odbacio zahteve studenata, napravi klasičan kontra-miting pod izgovorom književne večeri i kreira incident koristeći politički instrumentalizovanu policiju. Policija se bavila zaštitom članova SNS koji su se u vreme protesta studenata i građana nagomilali kao Vučićev zaštitni štit na uzurpiranom prostoru između Predsedništva Srbije i Narodne skupštine, nazvanom „Ćacilend“.
Kako je A. Vučić oba zahteva studenata – za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i za uklanjanje nelegalno postavljenog naselja u Pionirskom parku – ocenio kao „ultimatum“ i unapred ih odbio, bilo je logično da će neki učesnici demonstracija na Slaviji i u okolnim ulicama pokušati da sami ostvare svoj drugi zahtev. To su zaista i pokušali, ali su im se – umesto kontra-mitingaša iz Ćacilenda – suprotstavile interventna policija i Žandarmerija. Zašto i kako?
Umesto da se jedinice policije kao objektivni državni organi, saglasno odredbi u članu 6 Zakonika o krivičnom postupku, zajedno sa javnim tužilaštvom, pravovremeno pozabave nepristrasnim razjašnjenjem sumnje o krivičnom delu za koje sprovode službene radnje, eliminisanjem nezakonitog predsednikovog odbrambenog naselja – njegovim zatvaranjem i procesuiranjem odgovornih – te aktivnosti je zaustavio lično predsednik Republike. On je zapretio da će lično podneti krivičnu prijavu protiv tužiteljke koja je pokrenula postupak utvrđivanja odgovornosti za protivpravno postavljanje starih traktora oko Pionirskog parka.
Potpuno nelegalnom i rizičnom odlukom da se u vreme održavanja velikog protesta u organizaciji studenata, omogući održavanje „književne večeri“ u prostoru tog naselja, stvoren je očigledan bezbednosni problem i potencijalni uzrok sukoba pristalica ovih skupova. Da se ne radi o kampu „Studenata koji žele da uče“ kojih od početka ima malo, pored velikog broja prisutnih članova i simpatizera SNS, kao i lica sumnjivih biografija, svedočile su i dve, ničim izazvane, ogromne parole „Blokaderi, zapamtite Srbija nije genocidna država“. Ta osnovna poruka nije uopšte tema protesta, skupa ili zahteva studenata, ali očigledno jeste kompleks Ćacilendista iz prošlosti, kao i „obojena revolucija“.
Da bi se stvorio utisak da su navodni uzročnici sukoba nasilni studenti, sačinjen je providan plan. Policija je na bulevaru kralja Aleksandra, u blizini Ustavnog suda, postavila višestruki kordon. Sličnu zamku su nezadovoljnim građanima i studentima priredili i u ulici kneza Miloša, na potezu od „Londona“ do zgrade ambasade Turske, pa u prolazu kod Takvuda. Tu je policija sa opremom za suzbijanje nereda, a ispred Ćacilenda i sa puškama na gotovs i sa suzavcem, posle pokušaja prisutnih građana da prođu i bacanja dimne bombe ili topovskog udara, naglo intervenisala prema prisutnim mladim ljudima primenjujući silu i pendreke, pri čemu nisu gledali da ne povrede novinare koji su nosili vidljive oznake „Press“. Višestruki kordoni policije su bili pod tolikim imperativom da zaštite sporno naselje u centru Beograda, da nisu dozvolili prolaz ni vozilu hitne pomoći. To vozilo su prema interpretaciji direktora policije zaustavili građani, ali se na snimcima N1 jasno vidi da je kordon policije taj koji nije propustio vozilo, pribojavajući se valjda da iza njega slučajno ne prođe nekoliko nezadovoljnih građana.
Na ovakav incidentni razvoj događaja pred kraj studentskog protesta, još u toku njegovog trajanja, unapred je ukazao u izjavi predsednik Republike, koji kao da je znao sve detalje i nije propustio da se kao vođa stranačkog kontra-mitinga i lično pojavi u „Ćacilendu“ da bi proglasio pobedu „studenata koji žele da uče“. Pobedu čega?! Onoga čemu se on i njegova vrhuška na vlasti nadaju „četiri godine“ neometane vlasti (pesma Cece Ražnjatović, kao i druge pesme poput „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine…“ koje su sve vreme glasno emitovane iz tog naselja putem razglasa, čak i u vreme odavanja pošte u 19:11h).
Odmah posle incidenta javno se oglasio ministar policije Ivica Dačić, potpuno subjektivno polazeći od toga kao da su ga izazvali studenti – učesnici protesta na Slaviji, iako je oko 21:30h bilo jasno rečeno da je njihov skup završen, da skidaju prsluke i da su sada svi jednaki i odgovorni kao građani. Upravo je tu „sitnicu“ na svojoj konferenciji za novinare propustio da pomene i direktor policije Dragan Vasiljević, jer bi za policiju Republike Srbije trebalo da su najvažniji građani, a ne prvenstveno zaštita bezbednosti policajaca koji su zahvaljujući svom rukovodstvu bili opet izloženi neprijatnoj funkciji da bez pravog razloga, a u odbrani nezakonitog paramilitarnog kampa, biju narod i goloruke studente i studentkinje. Direktor policije se sve vreme upinjao da dokaže su policajci „profesionalno“ postupali, pa je imao i snimak kordona sa bezbednosnih kamera.
Međutim, Vasiljević nije nikoga uverio da je policija takvim svojim nastupom jednako štitila bezbednost svih građana, što joj je osnovna funkcija, i da nije prekoračila ovlašćenja i upotrebila prekomernu silu. Policija je tako samo opravdavala svoje čudne postupke i nezakonite zadatke koje je prihvatila da obavlja u odbrani lične vlasti A. Vučića. Direktor policije takođe nije bio informisan koliko je povređenih građana, znao je samo da je bilo šest povređenih policajaca. Navodno je čuo da su se za lekarsku pomoć obratila dva lica. Vrlo brzo se ispostavilo da su dežurni telefoni policije u vreme incidenta saopštavali „svi operateri su zauzeti“ (kao u vreme intervencije huligana u Savamali). Tako smo iz medija saznali da je prilikom nesrazmerne intervencije policije povređeno više desetina građana, jedan snimatelj N1, novinar Danasa, snimatelji FONET-a, da je nekoliko studenata odvedeno na nepoznata mesta (npr. D. Dinić iz Niša), dvojica članova pokreta „Odbranimo Jadar“ su bili uhapšeni pa pušteni, kao i mladi Milan Čanak u Inđiji itd. U toku noći se oglasio ministar Dačić da je privedeno 78 osoba, a zadržano je 38. Oglasilo se i VJT u Beogradu da je zadržano 29 lica zbog nasilničkog ponašanja i napada na pripadnike MUP-a, ali se uopšte nije izjasnilo o povređenim građanima i novinarima. Studenti, aktivisti, opozicija i njihovi pravni timovi bi morali da do kraja insistiraju da bilo ko od uhapšenih ne ostane u pritvoru. U tom pogledu se već okupljaju Zborovi građana da bi fizički zaštitili studente od represije masovnih hapšenja. Krajnje je vreme da se o svemu izjasne Savet Evrope, OEBS i EU, ili da zauvek zaćute.
Sve ovo ukazuje da su studenti u pravu kada su na kraju svog skupa rekli da su nakon sedam meseci svesni da ovu borbu ne mogu sami da dobiju. Obznanili su da od 28. juna 2025. aktuelnu vlast smatraju nelegitimnom i da zahtevaju hitne, poštene i transparentne izbore. Zaista, kako može biti legitimna vlast koja se ponaša protivno načelima Ustava, koja nije rešila zahteve u izbornom sporu još iz 2023. i protiv je svoje pobunjene mladosti koja zajedno sa ogromnim brojem nezadovoljnih građana mesecima zahteva pravdu i odgovornost!?
U pravu je i rektor Univerziteta u Beogradu Đokić koji kaže da su studenti svojom hrabrom i beskompromisnom pobunom povezali celo društvo u zajedničku misiju, i da svako ovde vidi u kakvu krizu tone država koja odbacuje te vrednosti, potcenjuje znanje, kulturu, urušava institucije. „Pokazali smo da se na nasilje, vređanje i laži, odgovara istrajno, dostojanstveno, solidarno i mirno. Kao što tiha voda breg roni, tako i naša borba donosi veliku i trajnu pobedu u društvu.“
To je i osnovni utisak sa skupa „Vidimo se na Vidovdan“. Kako se ovom prilikom nakon protesta ponašala autoritarna vlast i instrumentalizovana policija, iskazuje najviše citirana reč učesnika protesta: „Sramota!“ Još veća su sramota, licemerstvo i nedozvoljeni pritisak na pravosuđe ogleda se u izjavi predsednika države: „Najvažnije je da je Srbija pobedila, nju ne možete pobediti nasiljem, nije stala, ni neće… Zahtevam od nadležnih tužilaštava da rade svoj posao, da se ne prave nevešti i naivni.“ Pravi odgovor na ceo događaj posle protesta dali su u svom saopštenju Zborovi građana Novog Sada: „Dok su studenti pozivali na odgovornost, vlast je odgovorila nasiljem. Vlast ih je dočekala pendrekom suzavcem i policijskim kordonom, umesto da ih sasluša, pokušala je da ih opet ućutka. Umesto političkog odgovora, režim je odgovorio nasiljem.“ Ukazuju da građani nisu neprijatelji, da studenti nisu pretnja, a sloboda govora nije zločin, kao i da režim koji se brani pendrekom, suzavcem i medijskom manipulacijom – nema budućnost. Ne pristajemo na strah!
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji