Brajan Brković, aktivista pokreta Bravo iz Novog Sada, jedan je od učesnika današnjeg protesta u Novom Sadu, najmasovnijeg u istoriji ovog grada. Povod je obilježavanje tri mjeseca od tragičnog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici.
U razgovoru za Buku, Brajan kaže da zahtjevi koje su studenti postavili na samom početku protesta još uvijek nisu ispunjeni.
“Zahtevi nisu ispunjeni. Veoma su jasno i precizno postavljeni, ali došlo je vreme kada je sav ovaj mladi svet postao imun na spinovanje, jer primarni načini komunikacije su dijametralno suprotni od onih kojima vlast pokušava da spinuje i manipuliše javnim mnenjem.”
Na pitanje u čemu je tajna uspjeha ovih protesta, u smislu njihove masovnosti i istrajnosti, Brajan kaže da je tajna protesta u njihovoj decentralizovanosti.
“Imali smo raširenu mrežu mesta gde imamo požare, a da nismo imali jedan centar iz kojeg stižu komande da se ti požari dižu, već smo imali plenume studenata koji su stvorili jednu disperziju pobune i na taj način raširili liniju pritiska na režim, čime smo doveli do toga da čovek koji se sam pita za sve, sada mu se to obilo o glavu što ispod sebe ima poslušnike koji moraju u brzini da donose odluke, a nisu sposobni, ni kompetentni, ni kvalifikovani da ih donose.”
Pitamo ga da li su se studenti umorili i koliko će ovo još trajati.
“Očekujemo da ovo traje. Verujem da se studenti neće umoriti. Mogli smo da vidimo juče kada su stigli u Novi Sad posle marša, razmenjuju se energije. Kada smo pitali jednog od studenata da li je umoran, on je rekao ‘da, ali to mi je tek neko peto-šesto osećanje’. Postoje mnogo vrednija osećanja koja se sada rađaju u našem društvu kao što su nada, poverenje, solidarnost i to su glavni temelji na kojima studenti grade ovo društvo i zbog čega se neće umoriti, jer imaju taj viši cilj.”
Brajan kaže da građani ne samo da su se oslobodili straha, već su shvatili da nisu sami i počeli da grade međusobno povjerenje.
“Građani su već oslobođeni od straha. Taj proces je trajao šest-sedam godina unazad, ali ono što je jako važno jeste da smo se sada pogledali na ulici i shvatili da nismo sami. Videli smo da kada studenti idu peške iz Beograda do Novog Sada, ljudi se na nivou neke mikrozajednice, stambene zgrade, ulaza, organizuju da priteknu u pomoć. Tako da je to sada stepen iznad oslobađanja od straha, to je sada stepen izgradnje međusobnog poverenja.”
Što se tiče daljih političkih procesa, naš sagovornik kaže da je studentima trenutno najvažniji politički proces da se zahtjevi ispune.