U Srbiji su završeni izbori, očekivanim rezultatom.
Svaki drugi rezultat u potpunoj kontroli resursa, medija, tema bio bi iznenađenje, a vlast Aleksandra Vučića kontroliše čvrsto mehanizme koji treba da ih spriječe, iznenađenja. Izbori su se održavali pod nefer uslovima, kao i gotovi svi izbori u Srbiji do sada. Očekivati od bilo koje vlasti da prepusti poluge kontrole sistema, a preko njih i uticaj na izbore, dobrovoljno i bez žestokog kritičnog pritiska, je kao da gledaš u kurije oko i čekaš da ti namigne. Jednako je i ako očekuješ podršku međunarodne zajednice da od nefer uslova, napravi fer uslove.
Niko neće da ti namigne, uzalud se nadaš.
Nefer uslovi su zbog toga u takvoj situaciji izazov, element koji koristiš u kampanji, jer su nefer uslovi očiti, vulgarni, gade ti se i ljute te. Umjesto da se duriš jedino što možeš je da kao u aikidu, koristiš mnogostruko veću snagu neprijetalja za svoju odbranu, odnosno politički program kojim artikulišeš nezadovoljstvo i povećavaš pritisak na javnost, pozivaš ljude da se pridruže, uključe i participiraju, jer osjećaju se lose kao i ti, i traže i dalje način poliitčke borbe ne bi li se spriječila još veća šteta. Šta ti radiš umjesto toga, bojkotuješ, zbunjuješ, duriš se javno praveći od toga tobož neki smisao.
Nema smisla u odustajanju, besmisleno je.
Ako odlučiš da ne izlaziš na izbore zbog nefer uslova, onda priznaj da jednostavno tražiš razlog da ne izađeš.
Nije tako?
Jeste!
U Nišu su pobjedu odnijeli pod ovim nefer uslovima, doktor, čestiti čovjek poznat po tome što je ukinuo liste čekanja u bolnicama radeći vikendima, ušao je hrabro u kampanju, šikaniran svakodnevno, bez iskustva u politici, uspio je da, zajedno sa ostalim strankama, artikuliše nezadovoljstvo nišlija i dobije nevjerovatan broj glasova. Nije imao podršku medija pod kontrolom vlasti, ali ni glavnih opozicionih medija, pod kontrolom opozicionog lidera koji je odlucio da ne izađe na izbore.
U izbornoj noći najveći medijski kanal na koju vlast nema uticaj u Srbiji, Nova S, emituje seriju?!
Sve ovo su činjenica koja treba da naljutie birače, i naljutiće, jer višak ega nije trebao da odnese pobjedu nad argumentima, da je loše i da treba koristiti svaku priliku da se protiv lošeg boriš bolje, da ponudiš alternativu.
Svi koji su odlučili da se bore, su pobjednici, jer učestvovati i izložiti se ovako siledžijskim uslovima, znači imati muda i dobro je da ih u Srbiji još uvijek ima.
Dobrica i Radomir, lideri kolalicije Biram bolje na ovim izborima su recimo dokaz da ima izbora i da dobrice i vaspitani ljudi umiju da pokažu zube i da u politici mogu da dobiju sasvim solidan broj glasova, što ohrabruje jer u politici trebaju nova vedra i nenamrgođena i vječito uvređena lica.
Na kraju, osvojiti apsolutnu pobjedu na lokalnim izborima koristeći teme koje nemaju dirketne veze sa životom nije mala zajebancija, i ta iluzija će se vrlo brzo nakon pobjedničkih vatrometa raspršiti u stotine malih i velikih, stvarnih lokalnih problema koje vladajuća stranka nije ni do sada riješila, niti će. Bitno je zato da neka buduća opozicija, javnosti svakodnevno jasno daje do znanja da ima ko zna i hoće da se bavi problemima, i da ne odustaju, da će zajedno sa građanima participira i boriti se, jer sve ostalo je zaprđavanje za koje niko više nema ni vremena , ni sluha.