U
brojnim medijima u Srbiji širi se raspoloženje protiv Evropske unije, a
za Rusiju. Nemački javni servis ARD objavljuje istraživanje o tome
koliko te medije kroz reklame finansiraju nemačka preduzeća.
„Rusija
je bila prinuđena da uđe u rat“, u Ukrajini je izvršeno „etničko
čišćenje“, a „Zapad je ionako započeo rat u Ukrajini“ – to su izjave u
srpskim medijima koji dopiru do najvećeg broja ljudi. Iza svega stoji i
predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je velikim delom medije u zemlji
stavio pod svoju kontrolu, piše nemački javni servis ARD.
Prema
podacima nevladine organizacije CRTA (Centar za istraživanje,
transparentnost i odgovornost), dobar deo srpskih medija finansira se
prihodima od reklama zapadnih kompanija. Analizom televizija s
nacionalnom frekvencijom i štampanih medija došlo se do podatka da 63
odsto prihoda od reklama otpada na firme iz Sjedinjenih Američkih
Država, Evropske unije i Švajcarske.
Programski direktor Crte, Raša Nedeljkov, kaže da bez novca
zapadnih kompanija srpska propagandna mašinerija ne bi bila zamisliva,
piše DW.
U brojnim medijima u Srbiji širi se raspoloženje protiv Evropske unije, a za Rusiju. Nemački javni servis ARD objavljuje istraživanje o tome koliko te medije kroz reklame finansiraju nemačka preduzeća.
„Rusija je bila prinuđena da uđe u rat“, u Ukrajini je izvršeno „etničko čišćenje“, a „Zapad je ionako započeo rat u Ukrajini“ – to su izjave u srpskim medijima koji dopiru do najvećeg broja ljudi. Iza svega stoji i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je velikim delom medije u zemlji stavio pod svoju kontrolu, piše nemački javni servis ARD.
Prema podacima nevladine organizacije CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), dobar deo srpskih medija finansira se prihodima od reklama zapadnih kompanija. Analizom televizija s nacionalnom frekvencijom i štampanih medija došlo se do podatka da 63 odsto prihoda od reklama otpada na firme iz Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Švajcarske.
Programski direktor Crte, Raša Nedeljkov, kaže da bez novca zapadnih kompanija srpska propagandna mašinerija ne bi bila zamisliva, piše DW.
Skoro deset odsto reklama plaćaju nemačke firme
Prema Nedeljkovu, nemačke firme spadaju u „najvažnije aktere na srpskom reklamnom tržištu“. Na njih otpada skoro deset odsto reklama. I privatne i državne srpske firme izlaze na 36 odsto udela u ukupnom reklamnom kolaču, a ruske na 0,1 odsto.
Više od deset nemačkih firmi je prošle godine uložilo u reklame u Srbiji više od milion evra. „Lidl“ sa 54 miliona izdvaja ubedljivo najviše novca za reklame, slede „Bajersdorf“ sa 10,3 miliona evra, potom „Glovo“ sa pet miliona, „Berlin Chemie AG“ sa 3,7 miliona evra. Preko milion evra u reklame su uložile i firme kao što su „dm“, „Bajer“, „METRO“.
„Prema našoj analizi, više od polovine Lidlovih izdataka odlaze na TV Pink i TV Happy, televizije koje su poznate po svojoj proruskoj ratnoj propagandi i ozloglašene su zbog neprofesionalnog i neetičkog izveštavanja“, kaže Nedeljkov. TV Pink je najgledanija komercijalna televizija u Srbiji, a na toj televiziji svoje proizvode reklamiraju i druge nemačke firme.
Loša slika Evropske unije
Na televizijama Pink i Happy, koje, kako navodi ARD, spadaju u najekstremnije medije u zemlji, o ratu u Ukrajini se govori tako što se širi pre svega ruski narativ. Tako se preuzima dezinformacija o navodnoj „denacifikaciji“, a za ratne zločine za koje se pretpostavlja da su ih izvršile ruske snage u Buči, kaže se da se radi o manipulaciji. Često se šire i dezinformacije o biološkim laboratorijama.
Osim toga, ti mediji stvaraju lošu sliku o Evropskoj uniji. Tvrdi se da u Evropskoj uniji nema slobode mišljenja. Drugom prilikom se kaže da je „jedini glas razuma“ u Evropskoj uniji mađarski premijer Viktor Orban.
I Sjedinjene Američke Države se redovno predstavljaju u lošem svetlu. Vašington je čak optužen da je izazvao katastrofalni zemljotres u Turskoj i Siriji.
Slične sadržaje šire i drugi mediji, kao što su TV Prva i B92, ili dnevni listovi Informer i Večernje novosti. I u tim medijima je reklamni volumen nekoliko nemačkih firmi iznad milion evra.
Penzionisani šef dopisništva nemačke agencije dpa u Beogradu Tomas Braj kaže da su svi mediji koji dosežu do značajnog broja ljudi na istoj liniji, bez obzira da li se radi o elektronskim portalima, televiziji ili štampi. „Razlike su samo graduelne prirode“, kaže Braj.
Nemački poslanik apeluje na „evropske vrednosti“
Poslanik nemačkih liberala (FDP) u Bundestagu Tomas Haker zahteva da nemačke kompanije sprovedu bolju analizu pre ulaganja u reklame: „I kompanije moraju da vide u kakvoj se svetskoj situaciji nalazimo, i moraju da se zapitaju koju vrstu propagande finansiraju svojim izdacima“.
On dodaje da je Srbija znatno manja od Nemačke, pa su, ocenjuje, navedene sume uložene u reklamu ozbiljne. „Nemačke firme bi morale da pripaze na to da ulažu u reklamu u medijima koji otelovljuju evropske vrednosti“. Haker kaže da pretpostavlja da nije bilo svesne odluke kompanija da podržavaju takve sadržaje. „Uprkos tome, kompanije imaju odgovornost za izbor mesta gde plaćaju reklamu.“
Poslanik Zelenih Boris Mijatović smatra da je ponašanje nemačkih kompanija problematično, naročito kada se uzme u obzir ruski napad na Ukrajinu. „Nije u interesu zapadnoevropske politike da se ruski narativi podržavaju sa 20 miliona evra.“
Ekonomski interesi na prvom mestu
Nedeljkov sumnja u istinitost izgovora da kompanije ne znaju gde plasiraju reklamu: „Ta preduzeća imaju lokalne zaposlene i kancelarije, lokalne reklamne i medijske agencije. Odavno je ’profesionalni glas’ koji bije te medije očigledan za nekog ko živi i radi u Srbiji ili samo ako neko vreme provede ovde.“ On smatra da je tim preduzećima važna gledanost i broj ljudi do kojih dopiru mediji.
Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, takođe smatra da postoji odgovornost nemačkih preduzeća. „Upravo u kontekstu prošle godine i imajući u vidu to koliko su se nemačka privreda, politika i stanovništvo žrtvovali da bi se moralno pozicionirali, to zaista ne može tako.“
Tomanić dodaje da bi zgražavanje bilo veliko kada bi neko plasirao reklamu na rusku televiziju RT ili na Sputnjik, ali srpski mediji su, kaže, u najmanju ruku isto toliko užasni, a reklame zapadnih kompanija ih legitimišu i finansiraju.
„Profit kompanije ne može određivati sve odluke. Postoji moralna i društvena odgovornost, a u Srbiji ne može biti reči o slobodnoj tržišnoj ekonomiji, kada sa pogledaju uslovi poslovanja i politički uticaj. Srbija trenutno na žalost nije više demokratija“, ocenjuje Tomanić.
Kompanije odbacuju odgovornost
Nemačke firme ne žele da obelodane koliko su uložile u reklame u Srbiji. Portparol Lidla kaže da se odluke donose „na osnovu marketinških podataka kao što je gledanost, kako bi se na najbolji mogući način doprlo do kupaca“. U saopštenju se još navodi da se takve odluke donose na nivou rukovodstva Lidla u pojedinim zemljama, u skladu sa lokalnim specifičnostima. Te odluke „ne odražavaju politički stav kompanije“.
Portparol firme METRO u Srbiji kaže da ta kompanija sarađuje s brojnim medijima kako bi efikasno doprla do ciljnih grupa. Pritom kompanija „sledi isključivo komercijalne ciljeve i nikada se ne meša u političke stvari“.
Glovo je odgovorio da kompanija pazi na to da se reklama ne nađe „pored nepriličnih i ilegalnih sadržaja“. Osim toga, firma je saopštila i da je budžet za televizijske reklame u Srbiji prošle godine bio mnogo manji nego što je procenjeno.
Dm je odgovorio da je TV Pink „televizija s najvećom gledanošću u Srbiji“. Kompanija je navela da su kriterijumi za plasiranje reklame „ciljne grupe, gledanost i programska šema“. Dm je saopštio da kod jedne srpske televizije vidi jasno prorusko i antizapadno držanje i da sa tom televizijom „ne sarađuju“.
Portparol Bajersdorfa rekao je da plasiraju svoje reklame principijelno tamo gde su gledanost ili čitanost najveći, a u te medije u Srbiji spada TV Pink.
Bajer je saopštio da će preispitati celu stvar, a ostale nemačke kompanije se nisu oglasile.
„Skandal o kojem se premalo priča“
Eksperti koje u svom članku citira nemački javni servis smatraju da je Evropska unija dužna da reaguje, jer zatvara oči pred Vučićevom kontrolom nad medijima. „Mnogi srpski mediji su poput Vučićevog megafona. Opozicija nema priliku da nešto kaže“, ukazuje Tomas Braj.
Analiza organizacije Crta to potvrđuje. Vučić je samo na Pinku tokom 2022. imao 258 sati uživo, tri četvrtine minutaže na vestima bilo je rezervisano za njega.
I za Aleksandru Tomanić veliki je problem pasivnost Evropske unije: „Poznato je da se demokratija i medijske slobode podrivaju u Srbiji. To je skandal o kojem Evropska unija premalo govori, a u vezi sa tim još manje radi.“
Propaganda pod državnom kontrolom ima učinka, piše ARD. Prema Ministarstvu za evropske integracije Srbije u decembru prošle godine 43 odsto građana zagovaralo je pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Od juna 2016. to je najmanji broj zagovornika, iako je EU najveći trgovinski partner i najveći donator. Novembra 2009. članstvo Srbije u EU zagovaralo je 73 odsto ispitanika.
Eksperti smatraju da je Evropska unija uzdržana u kritici Vučića zbog napora da se postigne sporazum o rešenju kosovskog konflikta. Braj ukazuje da su manjkavosti očigledne: „Pravosuđe je pod kontrolom, ne postoji nijedna jedina nezavisna državna institucija. Mediji su centralizovani i pod cenzurom. Ekonomijom dominiraju država i oligarsi bliski državi.“