Kako je MMF utvrdio u u nedavno objavljenoj analizi, Investiciono
razvojna banka (IRB) Republike Srpske i Razvojna banka Federacije BiH
imaju povlašten položaj u odnosu na druge banke. Pri tome entiteti vrše
direktne uticaje na razvojne banke i one do sada nisu podlijegale
kontroli bankarskih regulatornih tijela.
Milionske istrage, hapšenja, nepotizam i sumnjivi krediti obilježili
su 12 godina rada IRB Republike Srpske. Ni Razvojna banka Federacije BiH
nije bila bez afera, ali su problemi ipak više bili uočljivi u RS.
Godinama i predstavnici nevladinog sektora upozoravaju na sumnjive
dodjele kredita koji nikada neće biti vraćeni, i na, za ekonomske
pojmove, nenormalan uticaj izvršne vlasti na dodjelu kredita.
Kako se radilo dovoljno pokazuje i optužnica pred Sudom BiH protiv
direktorice IRB RS Snežane Vujnić i još 15 osoba zbog sumnje da su
oštetili banku za više od 120 miliona maraka.
“Čak smo prijavljivali davno nekada i sukobe interesa. Sami
kriterijumi su veoma netransparentni. Imali smo situacije da su
konstantno iste kompanije, koje su konstantno u gubicima i nisu bile
nikako u situaciji da vraćaju kredite i ispunjavaju obaveze, konstantno
dobijale sredstva. Nakon što je uspostavljena situacija da se preko
Vlade RS direktno dodjeljuju krediti, tek tada je postalo još dodatno
netransparentnije. A nije osigurano, niti su javnosti davane informacije
o samom povratu sredstava i da li su ta sredstva uložena zaista u ono
što im je bila namjera. Imali smo situacije da su se davali
višemilionski krediti firmama koje se kasnije nisu ni bavile više tom
djelatnošću”, ističe Ivana Korajlić iz Transparency Internationala BiH.
Snežana Vujnić je i pored hapšenja ostala direktorica IRB-a. BN TV je
ovih dana objavio i šokantne podatke o nepotizmu u IRB-u. Prema
njihovim navodima, Vujnićeva je zaposlila svog sina i zaovu, a direktor
gotovo svakog sektora takođe ima zaposlenog nekog od užih članova
porodice. U IRB-u, na naš upit nisu htjeli komentarisati te objave.
Bolja kontrola bi trebala doprinijeti transparentnosti, ali situacija
se neće tako lako promijeniti sve dok neko ne bude snosio odgovornost
za ono što se činilo, smatra ekonomista Zoran Pavlović.
“Ljudi koji su u Vladi RS očigledno misle da su monitorinzi ili
praćenje rada nešto što ne mora da se, na neki način, poštuje. Oni su
pošli time da rade šta hoće, a onda se ispostavi da to šta rade vidi MMF
i neki njihovi eksperti i da to baš i ne može i ne bi smelo. Tako da
kada se posmatraju razvojne banke i u RS i u FBiH, one su vrlo često
postale rezervni izvor finansiranja onih koji su na neki način u bliskoj
vezi poslovnoj, političkoj ili nekoj trećoj sa vladajućom garniturom”,
navodi Pavlović.
IRB RS je, kaže Pavlović, “plasirala mnogo sredstava po raznim
osnovama bez velikog ustručavanja, jer je veliki kreditni odbor, koji je
na zahtjev MMF-a kasnije i ukinut, u tom odboru su sjedili i
predsjednik Vlade RS, ministar finansija i uopšte ljudi iz Vlade, pa je
Vlada sama odobravala sredstva kome je htjela, onoliko novaca koliko je
taj neko tražio, uz hipoteku ili garantovanje koje su oni sami
prihvatali”.
“Tako je značajan iznos sredstava plasiran i neće biti nikad vraćen.
To se i dalje vodi kao ‘plasirana sredstva’. Jedina sredstva koja su
bila plasirana objektivno na pravi način su ona namijenjena za stambene
kredite za mlade parove i kredite za mlada i srednja preduzeća sa
mogućnošću zapošljavanja koja su išla kroz oficijelni bankarski sistem”,
navodi Pavlović.
Interesantno je i da Narodna skupština RS, kao do sada jedini
kontrolni i nadzorni organ rada IRB-a, još nije razmatrala izvještaj o
radu IRB-a ni za 2015 godinu. Opozicija stalno traži da se na dnevni red
povede rasprava o aktivnostima koje su se dešavale u IRB RS.
“Znamo šta se dešavalo u vezi istraga u IRB-u. Smatram da, s obzirom
da u IRB-u, osim bavljenjem bankarskim sektorom upravljaju i sa šest
fondova, npr. Fondom za upravljanje nekretnina i potraživanja van
teritorije RS, da je u njihovoj nadležnosti i Direkcija za
privatizaciju, jasno je da tu, i pored ovih informacija koje se tiču
nepotizma, da IRB nije samo leglo nepotizma već i korupcije i kriminala i
isisivanja novca iz javnog sektora putem tzv. razvojnih projekata”,
komentariše poslanik u klubu PDP-a u Narodnoj skupštini RS Adam Šukalo.
“I zbog činjenice”, dodaje “da mnogi kolaterali ne mogu uopšte da se
naplate od strane IRB-a, jasno je da je riječ o organizovanoj pljački
koja je sistemski osmišljena još za vrijeme vlade Aleksandra Džombića”.
“To se nastavilo i ono što je žalosno u RS je da ni za nepotizam ni
za korupciju, ni za organizovanu korupciju u toj instituciji još niko
nije procesuiran. Upravo iz tog razloga RS i BiH ne mogu se pridružiti
EU poslije takve afere i takve insttitucije na takav način postavljene.
To je naravno i MMF ovaj put locirao i iz tog razloga traži hitne
reforme. Ali, ne trebamo očekivati od MMF-a da će MMF biti neko ko će
tražiti procesuiranje odgovornih za ovakvo stanje u IRB-u”, ističe
Šukalo.
Premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović najavljuje promjene u radu IRB-a:
“Ono što jeste namjera jeste da se ojačaju razvojne banke za koju mi
inače smatramo da je ona zaista odradila svoj dio posla, toga su svjesni
isto tako i ljudi iz MMF-a”, prokomentarisala je premijerka.
No na javni upit o nepotizmu u IRB-u nije čak najavila ni da će provjeriti navode.
“Ne znam, ne vjerujem da je tako. Ne znam, ja zaista ne znam, hoćete
da vam ja objasnim a zaista ne znam. Pitajte direktoricu Investiciono
razvojne banke”, odgovorila je Cijanovićeva.
Da situacija nije puno drugačija ni u Razvojnoj banci Federacije BiH
pokazuju i odluke Vlade FBiH s početka februara ove godine, kojima se
nalaže entitetskoj Finansijskoj policiji i Agenciji za bankarstvo
Federacije BiH da, u okviru svojih nadležnosti, u roku od 60 dana,
izvrše kontrolu poslovanja Razvojne banke i da izvještaje dostave
Federalnoj vladi. Problemi u radu Razvojne banke FBiH primjetni su već
mjesecima, jer nema plasiranja kredita. Nisu imenovani i izvršni
direktori. Tužilaštvo BiH je još prije par godina povelo istragu o
dodjeli sumnjivih kredita, a mediji su godinama pisali o višemilionskim
kreditima davanim tajkunima.
Ukoliko bude ispoštovano obećano MMF-u, entitetske razvojne banke
biće obavezne da na web stranicama ubuduće objavljuju godišnje
izvještaje eksterne revizije banaka i svih fondova kojima
upravljaju.Eksterne revizije bi trebale raditi ugledne međunarodne
revizorske firme. Ali, ipak, da li će se nešto promijeniti u radu
razvojnih banaka u entitetima, definitivno zavisi od rezultata istražnih
radnji o dodijeljenim sumnjivim kreditima.