Najvažnija ekonomska sila danas nisu ni SAD, niti Kina, ni Rusija. Nije to neko geografsko područje, savez, nadnacionalna struktura ili pokret. To su bebe sa Ajfonima. Tako tvrdi Goldman Saks. Generacija koja tek stasava i zbog koje ekonomisti, trgovci na malo i veliko, istraživači i analitičari moraju već sada da se izmeste iz početka 21. veka i zamisle kakav će svet stvarati ti klinci rođeni posle 2010, inače će nestati zajedno sa starim računarima. Biće to prva generacija koja će za planetu učiniti mnogo više od svega viđenog od početka civilizacije. To je prva generacija koja će doživeti 22. vek, koja će doživeti klimatske promene od kojih strahujemo, i biti u mogućnosti da ostvari uticaj kakav nisu imali ni njihovi “preci” koji su menjali svet posle svetskih ratova, “bejbi bum generacija”. To je “alfa generacija”.
Milenijumska generacija je, kako tvrdi Goldman Saks, uveliko prošlost. Na “vlast” dolaze najstariji iz Generacije Z – rođeni posle 1998, koji ulaze u svoje formativne godine, i čiji uticaj raste. Rođeni s ajfonom u rukama, Gen Z je prva generacija digitalnih domorodaca. Najstariji sada odlaze na koledže ili u ofis, a uskoro će biti i brojčano brojniji od milenijumskih prethodnika. Oni su prvi u nizu koji će dramatično izmeniti svet. Odgajani od Generacije X, tokom ozbiljnih ekonomskih kriza i nagomilavanja dugova, socio-ekonomskih tenzija i ratova u svetu, ovi mladi postajali su manje idealisti, a više pragmatični po pitanju pogleda na svet. Biće to najrazličitija i najraznovrsnija generacija do sada. “Generacija Z prevazilazi rasu, pol i seksualnu orijentaciju.
Uzmite modu na primer, gde se ‘normkor’ pojavio kao jedan od značajnijih stilova. Nezanimljiv i dosadan, sveden i u većini slučajeva bez loga omiljenog brenda, gde je važnije uklopiti se nego štrčati. I za Gen Z upravo je cilj izgraditi identitet ne oslanjajući se na poslednju modu dizajnerskog brenda. Za prodavce, to je izazov.”
Upravo zbog nagomilanih dugova, nečeg što je uništilo mnoge milenijumce, Gen Z biće mnogo finansijski konzervativniiji – istraživanje pokazuje da je već sada 46 odsto njih zabrinuto zbog dugova.Oni su na mnogo načina samo mlađe verzije svojih roditelja bejbi bumera, sa malo više digitalnog uticaja i sa mnogo više dugova. Biće to uskoro mnogo veća generacija i brojčano nadmoćnija. Kad ona promeni svet, za 15 godina od sada, nastupiće neki novi klinci…Ali, alfabet se završava na Z. Šta dolazi sledeće?
Futuristi, demografi, na čelu sa Markom Mekrindlom, vodećim istraživačem, već su nazvali ovu novu decu “generacijom alfa”. Oni se rađaju od 2010, prema nekim podacima na svakih nedelju dana ih ima za 2,5 miliona više, i oni će živeti u potpuno drugačijem svetu. Oni neće znati šta je tastatura, neće znati šta je baterija koja se gasi posle dan, neće živeti bez pametnih telefona, i svoje misli prenosiće online za sekund. Mekrindl kaže da se istorija sveta nikada tako dramatično neće promeniti kao tokom njiihovog života.
“U prošlosti, pojedinac nije imao istinsku moć”, kaže Mekkrindl.
Sve je počelo kad su se Mekrindl i njegovi saradnici pitali šta dolazi posle Z. Pre oko desetak godina, istraživači su od ispitanika tražili da osmisle potencijalna imena za svoju i potonje generacije. Isplivala je “alfa” i delovalo je kao prirodni sled. Posle iscrpljivanja latinice, prešlo se na grčki alfabet. Nikoga nisu zanimale opcije “gen tech” ili “next gen” ili “digitalni urođenici”. Alfa je bila sinonim za novi početak, za nadmoć i za nove domete.
Svako ispod pet godina spada u kategoriju alfa, i svako ko bude rođen u narednih petnaest godina, što je uobičajeni raspon generacije. Za raliku od prethodnih, koje su koristile jednostavnu tehnologiju, “alfe” će provesti najveći deo svojih formativnih godina potpuno vezani za nju.
Alfe će prvi put komunicirati preko ovih tehnologija u najranijem dobu nego ijedna generacija pre njih. “Oni ne razmišljaju o ovim tehnologijama kao o alatima. Oni ih integrišu u svoje živote.”
Neće se samo menjati tehnologija i klima, menjaće se mnogo toga, i zato je teško predvideti apsolutni smer u kojem će civilizacija ići. Ali, definitivno da će se i smene u demografiji takođe pokazati kao bitan faktor za ovu generaciju. Recimo, predviđanja Ujedinjenih nacija kažu da će 2028. Indija prevazići Kinu po broju stanovnika. A svet će biti umrežen. Upravo će to učiniti da generacijsko etiketiranje ne bude samo fenomen Zapada, kao što je to bio u prošlosti, tokom “bebu buma” nastalog posle Drugog svetskog rata. Tokom generacije Alfa “Indija i Kina će postati gravitacioni centar”, posebno otkako je Kina napustila politiku jednog deteta posle 35 godina. Stvaraće se još jači jaz između Alfe i dece iz zemalja koje nisu zabeležile takav tehnološki razvoj. S boljom tehnologijom i sve više ljudi koji podstiču njen rast, deca kojima je to dostupno, zameniće neke od tradicionalnih, istočnih vrednosti za globalne ideje.
Ova nova klima povezivanja učiniće da skok sa Gen Z na Alfu bude najveći u istoriji, čak i veći od “bejbi bumera” do Generacije X, koja je doživela pronalazak kompjutera. Za bejbi bumere, poslednji modeli računara i dalje predstavljaju samo mašine za rad, oni se ne unose u sticanje znanja programa za korišćenje. Sve prethodne generacije, mnogo će kaskati za “alfama”.
I kada tako izmene svet, do nivoa o kojem nismo ni mogli da sanjamo čak ni u ovo digitalno vreme, na zemlji će stasavati nova generacija… Šta ćemo kad dođemo do kraja alfabeta? Stići će se do omege – svršetka. Možda će to zaista biti poslednja generacija ikada, ako je Stiven Hoking u pravu.