“Ovde ide dođavola latinska izreka „O mrtvima sve najbolje“! Jer je uvek tako – sve najbolje. I sad – ne znaš šta da kažeš, napišeš. Sve izgleda tanko, patetično, nedovoljno.
Knjigu da sastaviš – malo je to. A, opet, kad bi hteo i da izvrneš ovu izreku opraštajući se od Dragana Nikolića, pa da napišeš sve najgore, ili makar nešto loše, ostao bi prazan ovaj papir preda mnom, pred Beogradom, pred svetom.
GAGA
G veliko kao Grad Beograd
A glasno kao Azbuka, kao njen početak
G kao Gospodin
A kao Antologija šarma, mere i ukusa
Kao da je neko bacio veliku bombu na Beograd. Užasnu bombu i napravio toliku štetu, da je nikakve reparacije neće i ne mogu nadoknaditi.
Šta bi voleo da slušaš, koju muziku?
Vivaldija, četiri godišnja doba.
Koje ti je najlepše?
Leto… Na Savi. Jesi mi video brod?
Samo na slici.
Mnogo je lep. Ići ćemo…ovog leta… samo malo da ojačam.
Srećni smo bili, svi u njegovom društvu. Na sceni, u kadru, u kafani. Privilegovani. Uživali u njegovim dosetkama. Uživali u njegovoj glumi.
Kako smo sad nekako mali, a jesmo. Koliko je njegova duhovitost i duhovnost prevazilazila naše nesnalaženje. Uvek. Koliko mi ništa ne znamo o tome. O Njemu.
On sada sve zna. I uvek je znao. Gospodin. Najveći Gospodin koji je pohodio Balkan i njegove scene. Uvek Gospodin.
Kupi taj Gaga… odelo koje nikad niko ne bi našao. Najbolje. Ni u Londonu, ni u Parizu, Rimu, nego na Bulbulderu, na Krstu, pa ga pokloni najboljem bokseru iz Radničkog, ili daruje svom dragom Čiti… Pa, onda pronađe još bolje i skuplje u najskupljoj radnji na svetu, na Šanzelizeu, i… zatim ga pokloni slučajnom, nepoznatom. I uvek – da ne zna levica šta radi desnica. Oprosti mi što te, evo, cinkarim, Gago, ali ja ne znam nikog ko je toliko tajno poklanjao, kao ti, kao Milena što je. Ljubavi, sebe, svega.
Naše je samo što damo drugima! Da, tu plemenitu hrišćansku poruku jeste rekao jedan veliki Otac, ali ne znam nikog ko je toliko i samo tako delao, kao ova Njegova deca. Oprosti mi, Milena, oprosti, Gago!
U novom NIN-u zavirite u neobjavljenu knjigu Dragana Nikolića, Foto: NIN
Gaga? Da, jeste najveći Šmeker koji je hodao Balkanom, i jedini. Da, jeste i Glumac od koga su svi učili. I Čovek koji je krojio meru. Učili se od njega životu, glumi, ljubavi, prijateljstvu, odanosti. I najmatoriji, i Bora, a o ovim starijim, da i ne pričamo. Umeo je sve, bolje od svih. Da stane ispred tebe kao ortak, da svakome izađe na crtu, da te pomiri sa budalom, da te približi velikom, da uvek bude frajer. Da bude – Milenin frajer. Celog svog života da bude Milenin drug i ljubavnik i muž. Da voli najlepšu ženu, Milenu.
Umeo je da voli i tuđe živote i druge ljude.
To je najteže.
Ne znam šta da ti kažem, kume, kume svih glumaca, da li da zadržavam suze, ili da sačuvam neki davni osmeh do skorog susreta na boljem mestu. Mora da i tamo teče tvoja Sava, gde te kod Čede-dede već čekaju Bora i ekipa.
I odaću sada svetu jednu veliku tajnu, oprosti mi, Gago! Da si, kojim slučajem, LEPO pevao u ona dva najveća naša filma, ta dva filma ne bi valjala ništa!
A šta je još veća tajna? Ti si lagao da ne znaš da pevaš! Čuo sam te! Ti to umeš! Ti si bio najbolji pevač ove nenataložene zemlje koju si izabrao da oplemeniš. Svi ostali smo obmanjivali, obmanuli i omanuli. A, ti si samo to slagao u životu.
Da ne znaš… da pevaš. A pevao si životu, ljubavi, prijateljima, glumi. Bolje nego iko pre tebe, bolje nego što će ikada neko posle.
Brod? Jeste, mnogo je lep. I ići ćemo, ovog leta ili nekog sledećeg, čim malo ojačamo, ne brini. Da, taj brod će, tvoj, sve nas, negde na lepše mesto, ne brini.
Doviđenja, plemeniti Čoveče!”