Sredinom prošlog veka Rut Handler, sa svojim suprugom Eliotom Handlerom i njihovim prijateljem Haroldom Matsonom, tražila je novu ideju za plasiranje na tržište. U to vreme, asortiman igračaka koje su devojčice imale bio je prilično ograničen: ili su morale da se zadovolje plastičnim bebama, ili infantilizovanim lutkama.
Međutim, posmatrajući kako je njena ćerka više volela da se igra sa papirnatim lutkama koje izgledaju kao odrasli u odnosu na druge opcije, Rut Hendler je identifikovala prazninu u industriji koju bi mogla da popuni i kreirala prvu plastičnu “odraslu” lutku za devojčice.
Кada je Rut Hendler predstavila svoju vizionarsku ideju svojim partnerima u Mattelu, obojica su je odbacili, tvrdeći da roditelji ne bi želeli da kupuju svojim ćerkama lutke sa proporcijama i fizičkim karakteristikama odrasle žene. Nepotrebno je reći da su obojica pogrešili i da će vreme na kraju pokazati kako je Rut bila u pravu.
Kako je “rođena” Barbi?
Nakon što je Džek Rajan dizajnirao telo lutke bez seksualnih konotacija, a Šarlot Džonson kreirala prvu kolekciju odeće za novi Mattel proizvod, Barbi je debitovala na američkom međunarodnom sajmu igračaka 9. marta 1959. godine. Nova lutka sa plavom kosom i kupaćim kostimom sa zebrastim uzorkom brzo je osvojila publiku, prodavši se u 350.000 primeraka tokom prve godine.
Rut Hendler je izabrala “Barbi” kao ime za lutku u čast svoje ćerke Barbare, a isto tako je 1961. godine Barbinog dečka nazvala “Кen” po svom sinu Кenetu. Pored toga što su joj dali romantičnog partnera, kreatori kompanije Mattel izmislili su čitavu priču za lutku: Barbara Milisent Roberts je rođena u Vilousu, izmišljenom gradu u Viskonsinu, gde je pohađala srednju školu. Ubrzo nakon toga, počela je da radi kao model (njena prva profesija) i upoznala Кena. 1963. brend je za Barbi stvorena i najbolju prijateljicu Midž, a godinu dana kasnije stigla je njena mlađa sestra Skiper.
Evolucija
Barbi je kako će se ispostaviti obeležiti industriju igračaka za devojčice, jer ih je ovaj objekat po prvi put pozvao da projektuju buduću verziju sebe ili da sanjaju o budućnosti koja nema veze sa brigom o plastičnoj bebi ili krpenoj lutki. Barbi je predstavljala “modnu ikonu” i od početka je zamišljena kao lutka koja je zastupala moto “možeš biti šta god poželiš”.
Međutim, nisu se svi osećali podjednako uključeni u svet Barbi i brend je žestoko kritikovan jer je stvorio isključivo “beli” univerzum. Кao odgovor, Mattel je 1968. lansirao Kristi, Barbinog prvog afroameričkog prijatelja. Čak i tako, trebalo joj je više od decenije da ugleda svetlost dana, u pratnji prve latino Barbi, 1980. godine.
Tokom godina, kreirani su novi modeli sa različitim bojama kože i kose, koji su napravili veliki iakorak u raznolikosti 2010-ih kada je Mattel dizajnirao prvu Barbi sa hidžabom (2017), prvu rodno neutralnu Barbi (2018) i prve Barbi lutke u invalidskim kolicima, sa protetskom nogom i slušnim aparatom (2020).
I pored svega, Barbi je od svog rođenja dobila bezbroj kritika da predstavlja ženu potpuno nerealnih fizičkih proporcija, ali i da vodi potpuno materijalistički način život, posvećenu sakupljanju odeće, kuća i automobila. Sa dolaskom 21. veka, Mattel je pokušao da ispravi nepravdu redizajniranjem lutke i stvaranjem novog kalupa sa manjim grudima, širim strukom i užim bokovima.
Nezavisna žena sa više od 200 profesija
S druge strane, pojava Barbike 50-ih godina 20. veka, donela je i mnogo pozitivnih stvar. Ona je na svet došla kao model nezavisne žene, finansijski stabilne i ne uslovljene njenim sentimentalnim partnerom Кenom.
Tokom godina, Barbika je obavljala tradicionalno muška zanimanja, bila je astronaut 1965. godine, trinaest godina pre nego što su žene primljene u Nasin korpus, hirurg 1973. godine, kada je manje od 10 posto svih lekara bilo ženskog roda, ali i vojnik vojske Sjedinjenih Država, predsednički kandidat, veterinar, modni dizajner, učitelj, istraživač i ambasador Unicefa itd.
Ovakav pristup je omogućio devojkama koje su se igrale sa Barbikom da se projektuju kao buduće žene orijentisane na karijeru i da ugrade u sebe ideju da žena, “može biti šta god poželi”.