Piotr Nikitin
rođen je 1980. godine u Moskvi. U Holandiji je završio Eerde International
Boarding School, a potom Pravni fakultet Univerziteta u Mastrihtu i
specijalizaciju za evropsko i uporedno pravo. Jedan je od osnivača Ruskog
demokratskog društva u Srbiji.
Nikitinov
ulazak u Srbiju odbijen je na Aerodromu Nikola Tesla 13. jula 2023. godine, a
potom je dozvoljen 14. jula. Putujući s pasošem Holandije i Rusije, Nikitin ima
dozvolu za boravak u Srbiji od 2016. godine, otkad živi u Beogradu.
U razgovoru za BUKU Nikitin kaže
da njegova ambicija nije kritika srpskog društva i države, ali da ipak misli da
su najveći problemi sveopšti nacionalizam, veoma rasprostranjena mržnja prema
nekog izmišljenog „zapada“, isto tako rasprostranjena ljubav prema još više
izmišljenoj „Rusiji“, opsjednutost sa granicama i većinom teritorije. „Sve to
koči razvoj zemlje, a u velikoj meri je posledica propagande koja se kuva u
Putinovoj Rusiji“ – kaže Nikitin.
Proteste „Srbija protiv nasilja“
Piotr Nikitin podržava kao otac dvojice dječaka koji pohađaju Osnovnu školu
„Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, a ne u svojstvu predstavnika ruske
dijaspore.
Kako je došlo do spornog dešavanja na aerodromu? Da li ste dobili
dodatno pojašnjenje za pokušaj uskraćivanja boravka u Srbiji?
Do uskraćivanja boravka u Srbiji
je došlo potpuno neočekivano. Ulazio sam i izlazio iz Srbije više puta godišnje
sve od 2003. godine i nijednom nisam imao problema na granici. Ovog puta su mi
iznenada na pasoškoj kontroli odneli pasoš, a 4 sata kasnije rekli da ne smem u
zemlju. Bio sam u totalnom šoku. Jedino pojašnjenje koje sam dobio je da su 4
sata čekali odgovor od BIA.
Da li smatrate da su protest protiv rata u Ukrajini i podrška
građanskih protesta jedan od mogućih razloga za takav gest nadležnih organa?
Smatram da su oni jedini mogući
razlog. Nijedno drugo logično objašnjenje onoga što se dogodilo nemam.
Kakva je percepcija srpskog društva o državljankama i državljanina
Ruske Federacije ili etničkim Ruskima i Ruskinjama koji borave u Srbiji? Šta
pokazuje iskustvo?
Generalno nas posmatraju
pozitivno, iako sam čuo i žalbe da su novodošli Rusi prouzrokovali rast kirija
ili da se neki od njih ponašaju „nadmeno“. Što se tiče naših političkih
stavova, percepcija je da su oponenti Putina i rata uglavnom marginali, dok su
većina došla samo zbog posledica sankcija ili da bi izbegli mobilizaciju. Ta
percepcija je netačna. Apsolutna većina sada verovatno miliona Rusa koji su
napustili Rusiju posle 24. februara 2022 je protiv rata i Putina, pa i oni što
su se doselili u Srbiju. Istina je da samo manjina izlazi u javnost sa svojim
stavovima i krene u aktivizam, a moj slučaj jasno pokazuje, zašto.
Kakvo je Vaše iskustvo boravka u Srbiji?
U životu sam boravio u mnogim
zemljama, najduže (sem Rusije) u Holandiji, Austriji, Francuskoj i Britaniji.
Pod pretpostavkom da imaš dobru zaradu i rešeno stambeno pitanje, kvalitet
života u Srbiji nije ništa gori od bilo kojoj od tih zemalja. Srbija ima puno
toga da nudi. Međutim, Srbija takođe i ima niz problema koje mora rešiti da
postane lepša zemlja za sve. Kad sam prvi put došao u Srbiju pre 20 godina,
očekivao sam brži i bolji razvoj zemlje nego što vidim sada.
Koji su osnovni problemi društva i države u Srbiji koje ste
identifikovali tokom boravka u posljednjih sedam godina?
Nije do mene da kritikujem srpsko
društvo i državu, ali mislim da su najveći problemi sveopšti nacionalizam,
veoma rasprostranjena mržnja prema nekog izmišljenog „zapada“, isto tako
rasprostranjena ljubav prema još više izmišljenoj „Rusiji“, opsednutost sa
granicama i većinom teritorije. Sve to koči razvoj zemlje, a u velikoj meri je
posledica propagande koja se kuva u Putinovoj Rusiji.
Šta možete reći kao građanski aktivista o načinima koje treba koristiti za demokratizaciju društva i
države u Srbiji i ostatku regije?
Odgovor na ovo pitanje bih zaista
preskočio. Apsolutno nije moje mesto da dajem savete Srbima i drugim narodima
regije kako moraju postupati, posebno s obzirom da su njihove zemlje već mnogo
naprednije u pogledu demokratije i razvoja građanskog društva od moje domovine
Rusije. Bitno je znati istinu o tome kako se slobode gube i kakva je posledica
imperijalnih i nacionalističkih diktatura. Zato ja pokušavam samo da pričam
ljudima istinu o onome što se dogodilo i događa u Rusiji da sami izvode
zaključke. Ne mešam se u srpsku politiku. Ali, kao što smo videli, na žalost
srpska politika se meša u moj život.
Kakvo je Vaše mišljenje o aktuelnim građanskim protestima u Srbiji?
Mogu li dovesti do krucijalnih promjena?
Kao otac
dvojice srpskih dečaka od kojih jedan ide u Ribnikar, podržavam proteste i sam
izlazim na njih – u ličnom svojstvu, a ne kao predstavnik ruske dijaspore. Moja
avantura me je samo podstakla da protestujem, jer su za nju su bez sumnje
odgovorni Vulin i Gašić, čije ostavke su među glavnim zahtevima protesta.
Zajedno sa
drugim Rusima divim se solidarnosti i istrajnosti građanskih protesta u Srbiji što
u Rusiji nije viđeno decenijama. Verujem da moraju dovesti do pozitivnih
promena. Najbitnije je sačuvati tu solidarnost i istrajnost i ne dati
provokatorima i teoretičarima zavera da podele protest.
Postoje li načini na koje se aktuelna kriza demokratije u Ruskoj
Federaciji može prebroditi, ili režim postaje
represivniji ne ostavljajući mjesta za nadu u demokratizaciju društva?
Iako ne živim
u Rusiji, iz onoga što čujem iz ruskih opozicijskih izvora i ljudi koji jesu
ili su nedavno bili tamo, shvatam da narod Rusije nije ništa gore od bilo kog
drugog, i da ne postoji nijedan razlog zašto ne bi mogao da bira sopstvenu
budućnost. Postoji ogromna količina primera kako su diktature postale
demokratije: Francuska, Nemačka, Španija, Portugal, Južna Koreja… Nema razloga
zbog kojih bi demokratizacija u Rusiji bila nemoguća. Jedino što me brine je
rizik da ćemo za slobodu ovog puta morati platiti krvlju. Nadam se da ne
prevelikom.
Kako vidite okončanje ruske agresije na Ukrajinu, ratnih dejstava i
razaranja?
Nikad ne prestajem da tvrdim da je ovo Putinov
rat. Pre Putina među Ukrajinom i Rusijom nije bilo nikakvih ozbiljnih etničkih
tenzija i sukoba. Rat ne odgovara nikome u Rusiji, a nezdrava opsednutost
Ukrajinom i njenim granicama je karakteristična samo za Putina, deo njegovog
okruženja i vrlo mali broj fanatičnih nacionalista i imperijalista. Na osnovu
svega što čitam i slušam, vidim samo dva moguća okončanja rata: vojni poraz
Putinove vojske ili pad Putinovog režima. I jedno i drugo je vrlo moguće,
moramo jedino videti što će biti pre.