To je bila velika stvar za Rumune zato što – za razliku od zemalja centralne i južne Evrope čije su ulice i železničke stanice preplavljene umornim ljudima koji su upravo pobegli od rata i smrti – naša zemlja tek treba da doživi značajniju količinu imigracije. Rešavanje migrantske krize, napor da se ona suzbije i bes povodom svega toga, baš kao kod naših zapadnih braće i sestara, bio bi dobar povod da se konačno osećamo kao Evropljani. Čitava zemlja se obradovala.
A onda smo otkrili da su se dvojica Avganistanca u Rumuniji našla greškom. Navodno su želeli da stignu do Mađarske preko Srbije, ali su skrenuli na pogrešnu stranu kod mađarsko-rumunske granice, završivši u Staroj Bebi. Rumunska pogranična policija uhvatila ih je na tri metra od granice i saopštila im da su u Rumuniji. I tako su oni uradili ono što i svaki Rumun kad se vrati sa putovanja na Zapad: počeli su da plaču. Čitava zemlja je saosećala.
Avganistanaca rečeno je da ne mogu u Mađarsku, pa su oni tražili da ih, umesto da ostanu u Rumuniji, vrate u Srbiju. Što se i desilo juče, na osnovu sporazumu o readmisiji između Srbije i naše zemlje. Rumunija je upravo propustila priliku da primi svoje jedine izbeglice.
Incident nije odvratio lokalne vlasti od revnosnog usavršavanja domaćinskih veština. Početkom ove nedelje, rumunska pogranična policija izvela je niz vežbi za prihvatanje izbeglica u selima u okolini Srbije. Oni su preko noći postavili, a potom rastavili 50 šatora, da bi bili sigurni da su spremni u slučaju da neko ipak naiđe.
Uz sve to, rumunski grad Trgovište (koji nije čak ni blizu granice) priprema se od avgusta da primi 5.000 izbeglica; Ministarstvo unutrašnjih poslova radi na predlogu zakona koji bi izricao strožije kazne krijumčarima izbeglica, a policija traži 6.000 novih radnika. “Želimo da uvećamo naše resurse u slučaju da dođe do krize”, rekao je portparol rumunske vlade Korneliju Kalota na konferenciji za štampu.
Lokalni meštani tvrde da nemaju problem s tim da izbeglice dođu u njihova sela zato što niko od njih ne želi tamo i da ostane. “Oni ionako žele da žive u Švedskoj i Nemačkoj”, rekao je jedan čovek.
U jednom drugom intervjuu , grupa izbeglica u Budimpešti nije htela ni da čuje o preseljenju u Rumuniju, jer je, po njihovim rečima, ta zemlja prosto suviše siromašna.
Srećom po nas, početkom meseca Evropska Unija zatražila je od Rumunije da prihvati 6.359 izbeglica . Kako bismo i dalje mogli da se osećamo kao Evropljani.