Osnovano u 13. veku na severu Indije, tačnije u Radžastanu, selo Kuldahar je nekada bilo prosperitetno mesto. Međutim, ono je napušetno u 19. veku, a do danas niko nije upamtio tačan razlog. Iako, pojedini tvrde da je meso ukleto jer su ga prokleli njegovi stanovnici koji su morali da pobegnu iz njega zbog okrutnog vladara Radžputa.
Pravougaonog oblika i dimenzija 861 m х 261 m, centralni deo naselja je predstavljao hram boginje majke oko kog su bile raspoređene ulice i oko 410 objekata od kojih je najviše bilo onih stambenih. U njima su živeli bramani, poznati po svojim zemljoradničkim sposobnostima i veštinama navodnjavanja.
Upravo u ovome je i ležala tajna njihovog uspeha, jer su neplodnu zemlju na kojoj su živeli pretvorili u bujnu oazu. Vredni zemljoradnici su imali bogate prinose, a samim tim je i ekonomija njihove zajednice bila stabilna. Selo je cvetalo, a onda je u područje došao vladar Radžput. Lokalne legende za njega navode da je bio toliko opsednut ćerkom seoskog poglavice da su ljudi rešili da zajedno sa njom preko noći pobegnu.
Ali, pre nego što su Kuldahar zauvek napustili i ostavili ga na nemilost neumitnom propadanju, rešili su da na njega bace prokletstvo. Od tada, navodno više niko nije kročio u njega. Međutim, u modernom dobu dosta avantruista je posetilo mesto i jedan deo je tvrdio da se navodno među ruševinama često može čuti neobjašnjiva buka.
Jedna druga legenda navodi da u pitanju ipak nije bila ljubav, već da je Radžputa nametnuo toliko velike poreze da stanovništvo jednostavno nije imalo nikakve koristi od toga da ostane na ovom mestu. Stoga su i otišli.
Istoričari navode drugačije razloge kao uzrok napuštanja
Istraživanjem klimatskih, geografskih i istorijskih činjenica, istoričari su došli do zaključka da je razlog – ili nekoliko njih – za napuštanje Kuldahara bio nešto drugo. Gotovo svi bunari do 1850. godine u njemu su presušili, štaviše jedina voda koju su imali je bila bara u suvom rečnom koritu.
Ovo je donelo još nevolja, vodosnadbevanje je direktno uticalo na poljoprivredu, a samim tim i na ekonomiju stanovnika mesta. Više nije bilo plodnih oranica, a ni resursa za eksploataciju. S druge strane, istraživanje iz 2017. godine, objavljeno u Current Science, otkrilo je da je Kuldahar, zajedno sa drugim okolnim selima u 19. veku uništen u seriji razornih zemljotresa.
Zaključak je da je verovatno kombinacija svih ovih faktora, uključujući i previsoke poreze, rezultiralo napuštanjem sela u koje će početkom 21. veka redovno navraćati brojni turisti i ljubitelji misterija.