Biti roditelj je izazov, pogotovo kad na 1.000 zašto treba naći 1.001 odgovor, što baš i nije lako. Srećom, kreativnosti ne manjka, pa je to zato često neka upečatljiva, a kasnije smešna laž kad odrastemo i shvatimo je. Pisali smo o nemačkom vaspitanju i kineskom roditeljstvu, pa je red da zavirimo i u norvešku roditeljsku kuhinju.
Da li su vam roditelji govorili da ne idete u mrak da vas ne bi pojela babaroga? Ili da ne pijete kafu da vam ne bi porastao rep? Ili da od kafe rastu brkovi? Da će se creva vezati ako ne budete jeli supu? A meni su vezana creva baš slatko zvučala, zamišljala sam da imam mašnicu u stomaku, ali sam supu pod prinudom ipak jela.
Nedavno je norveški radio P3 objavio članak o najzanimljivijim i najkreativnijim lažima koje norveški roditelji serviraju svojoj deci, a koje su ništa manje kreativne ni besmislene od ovih naših, piše nordiasenter.com.
Pa da počnemo.
Razbijanje mitova o atmosferskim pojavama
Da li su vas deca nekada pitala kako nastaje grom? Ili ste se možda i sami isto zapitali? Ona priča o elektricitetu kojoj nas u školi uče je obična glupost. Jedan norveški roditelj nam je otvorio oči – grom nastaje kad se dva oblaka sudare. Vrlo logično, zar ne? A kad smo kod pojava na nebesima, možda niste znali da je polarna svetlost (Aurora borealis) vrlo opasna. Jeste lepa, da, ali ispod mire sto đavola vire. Naime, nipošto joj nemojte mahati da vas ne bi otela! Danas je među nama samo šačica ljudi koja je videla ovaj prirodni fenomen – i preživela.
Nije ni vetar ništa manje opasan, možda je čak i opasniji. Jednoj devojčici je rečeno da će joj lice ako bude pravila grimase dok vetar menja pravac zauvek ostati tako ukočeno. Dodaje da se plašila da će vetar promeniti pravac dok spava i da će zauvek izgledati čudno, pa je pokušavala da zaspi sa osmehom na licu. Gde je i šta radi danas kad duva vetar?
Hrana kao izvor zdravlja i smrtonosnih pretnji
Ako niste jeli spanać da budete jaki kao Popaj, verovatno ste rođeni devedesetih ili dvehiljaditih. Ili ste voleli u detinjstvu spanać, što zvuči potpuno neverovatno. Jesti određene namirnice u detinjstvu je pravi pakao, kako za decu koja bi samo bila musava od čokolade i sladoleda, tako i za roditelje koji moraju da smišljaju priče o spanaću, hrabrim vitezovima koji jedu meso i sve pobeđuju i sl. Riba je sigurno jedna od tih namirnica, ima jak miris koji deci može da bude vrlo neprijatan, ali veoma zastupljena u norveškoj ishrani. I kako onda Norvežani da nateraju decu da oližu tanjir nego strahom? Možete im reći npr. da će dobiti strumu ako je ne budu jeli (struma ili gušavost je uvećanje štitne žlezde koje je vrlo vidno okom). Ili da će nam se sve kosti slomiti ako ne budemo pili mleko. Ovo je nekako globalna laž, i iako je izrečena u Norveškoj, vrlo je slična onome što smo slušali u detinjstvu.
Ili šta nikako ne raditi? Npr. nikako se ne smeju jesti semenke lubenice i jabuke da nam u stomaku ne bi poraslo drvo. Da li to znači da će nam po stomaku plivati jato riba ako budemo jeli ikru? Da li nam već pliva jato riba oko drveta jabuke u stomaku? Nije dokazano, ali ni nemoguće.
Svi smo čuli za onu priču o onom jednom detetu koje je žvakalo žvaku i od iste se udavilo, te je ona s pravom arhineprijatelj svaog odgovornog roditelja. Međutim norveški roditelji imaju druga objašnjenja zašto je žvaka štetna. Ako progutamo žvaku, ostaće 7 godina u stomaku. Ili će nam se zalepiti za creva. Može biti smešno i neprijatno koliko ste bili lakoverni, ali smo odlučili da se fokusiramo na prvo.
A šta ćemo sa slatkišima? Znamo da se u Skandinaviji jedu samo subotom, ali kako objasniti deci da je to najbolje za njih? Jedan dečak kaže: Fijoka sa slatkišima je imala magičnu moć da se otvori samo subotom. U to sam verovao dok nisam napunio 17 godina. Čekao sam ponoć da se otvori. Kako je lepo što deca veruju u magiju, sve je lakše objasniti neobjašnjivim!
Pretiti trolovima
Svrha laži je veoma različita, ali se često radilo o olakšavanju života samih roditelja. Ako u svetu ne postoji spomenik roditeljima i njihovim živcima, treba ga dići. A i njihovoj kreativnosti. I dok mi decu plašimo babarogama, Skandinavci se oslanjaju na stare, dobre trolove. Ako skreneš s puta, ukrašće te trol. Trol je i u šumi gde mu je “prirodno stanište”, ali može da bude i u WC-u ako se ukaže potreba, da vas npr. mama ima na oku dok kuva ručak.
Norveški pisac Turbjern Egner je otišao korak dalje u tome. On je osmislio likove Karijusa i Baktusa (norv. Karius og Baktus), trolove koji žive u ustima dece koja neće da peru zube i mogu se izbaciti samo pastom i četkicom. Ova knjiga, a potom i crtani film je doživeo ogromnu popularnost u Norveškoj i nesumnjivo doprineo tome da dobar deo danas odraslih Norvežana ima zdrave zube. Međutim, jedna žena se seća da su joj govorili da će joj porasti zubi u guzi ako ih ne bude prala. Bitno je imati izbor i širok dijapazon spremnih odgovora!
“Nemoj radi šta ti mama kaže, Jens!” jedan je od najpoznatijih citata koji Karijus i Baktus uzvikuju uglas ne bili sprečili Jensa da pere zube.
Mama jedne devojčice joj je pričala o školi za trolove u koju je verovala. Kad nije bila dobra, mama se pravila da piše pismo toj školi i da će me tamo upisati, i tada bi danima bila dobra. Iako smo sproveli opsežnu potragu, nažalost nismo pronašli nijednog bivšeg učenika ove vaspitno-obrazovne ustanove.
A šta ćemo sa neposlušnom decom?
Umorni smo, dan je dug i jedva čekamo da stignemo kući. Na zadnjem sedištu je light-show, nekako više ostavlja utisak klupskih blinkera i strob svetala nego zadnjeg sedišta. Tada možete, kao norveški roditelji, da kažete da je nezakonito paliti svetlo u kolima tokom vožnje. Ili da ćete se sudariti ako upalite svetla na zadnjem sedištu. Ovo poslednje možda grubo i surovo, ali zvuči kao da bi moglo na keca da upali. A treba imati keca u rukavu.
Šta kad odbijaju da spavaju? Jedna od ispovesti glasi: Moji roditelji su pomerali sat unapred ako smo brat i ja bili mnogo umorni pre vremena kada inače ležemo, ali nismo to hteli da priznamo. Ili za praznike: Ako ne budem spavao noć uoči Badnjeg dana, Deda Mraz neće doći s poklonima. Isto i sa Zubić Vilom. Vrlo efektno i tako jednostavno! A pre toga, naravno, obaviti večernji ritual kupanja i temeljnog pranja: Moja baka je često govorila da će mi muve sneti jaja u uvetu ako ih ne budem prala. Verujem da i dalje pere uši opsesivno.
Biti uredan i ne izgledati aljkavo u periodu kada skačemo po barama je baš teško, ali je važno zadržati minimum uljudnosti. Tada biste, da ste se rodili u Norveškoj kao dečak, mogli čuti npr. da će vam ispasti piša ako ne zavtorite rajsferšlus. A da biste ostali iole čisti: Dobićeš rak kože ako budeš crtao po telu. A ne znam dete koje nije crtalo po sebi, pa prešlo na fotelju, dvosed, zid i sve ostalo što može da dohvati. Da smo ovo čuli kad smo bili mali, verovatno bismo uštedeli roditeljima gomilu novca za krečenje i presvlačenje nameštaja. I majci živaca.
Šta ćemo sa neraspoloženom decom sa kojom smo sve probali, ali ne ide? Jednostavno im nije dan, a to se prenosi na ostale članove porodice. Ako budeš cmizdrio/cmizdrela, doći će ciju ciju (ptičica, prim.prev.) da ti se pokaki na usnu. Ili ako insistiraju da gledaju TV? Pa to je bar lako – oči će ti postati četvrtaste ako budeš previše gledao TV. Kako bi izgledali ljudi da je ovo istina?
O postanku svega
A odakle mi na ovom svetu uopšte? Na lokalu nas donose rode, a neke su nas i našli u kupusu. Ako imate strah od visine ili letenja, možda je bio jak vetar kad vas je ta roda nosila roditeljima. Norveška deca nam stižu pravo iz pupka, što je raskrinkano tek u školi na časovima seksualnog obrazovanja. A kad saznamo da nas je rodila mama, pitamo se da li je ok što nam je rekla da je alergična na gnjavažu, i da će dobiti osip ako je budemo gnjavili?