Foto: NASA Goddard Space Flight Center / Flickr.com
Ipak, čovečanstvo mora da živi s rizikom od mogućih udara manjeg nebeskog kamenja, koje s mnoštvom meteorske prašine svakodnevno padaju s neba. A da li je realan strah ljudi od udara većih svemirskih tela?
Bojan Novaković, docent Katedre za astronomiju beogradskog Matematičkog fakulteta, kaže da je trenutno poznato više od 850 asteroida, prečnika većeg od jednog kilometra. Veoma je malo objekata koji su globalna pretnja Zemlji, naglašava Novaković u razgovoru za “Politiku”, i dodaje da je trenutno u okolini naše planete više od 15.000 vasionskih objekata, prečnika između 100 i 300 metara, a poznate su putanje svega 2.000 njih.
|
– Ako pretpostavimo da objekti veći od 50 metara mogu da nanesu ozbiljnu štetu, možemo reći da nam nekoliko desetina hiljada objekata predstavlja potencijalnu pretnju – kaže sagovornik “Politike”.
Novaković naglašava da nema razloga za brigu jer većina tih objekata ne predstavlja pretnju Zemlji u budućnosti, a udari većih asteroida su retki. Na primer, navodi da stenoviti nebeski komadi, veći od 50 metara, udaraju u Zemlju jednom u 1.000 godina.
Međunarodne organizacije, poput „Nebeskih čuvara”, svakodnevno prate veće asteroide, potencijalne „napadače”.
– Lista potencijalno opasnih asteroida formira se na osnovu procene verovatnoće sudara s našom planetom, kao i na osnovu njihove veličine. Postoji nekoliko svetskih centara koji redovno prate situaciju i objavljuju liste tih asteroida – objašnjava Novaković.
Jedan od njih je američka svemirska agencija NASA, dok se najpoznatiji evropski servis tog tipa nalazi u Univerzitetu u Pizi. Na listama se obično nalazi po nekoliko stotina potencijalno opasnih objekata, a njihov broj menja se iz dana u dan. Stvarna mogućnost da se neki od tih asteroida sudari sa Zemljom prilično je mala. Ali, i pored male mogućnosti da nas neki veći asteroid udari, neophodan je stalan nadzor.
Upozorenje za svet bio je prošlogodišnji pad meteora koji je eksplodirao iznad Čeljabinska u Rusiji, povredio 1.000 ljudi i naneo velike materijalne štete gradu. A kako se zaštititi od sličnih tela?
– Neophodno je uočiti opasne asteroide i razviti metode i tehnologiju za njihovo skretanje s kursa. Upravo događaj iz Čeljabinska pokazuje da i manji objekti mogu da predstavljaju opasnost i da pričine štetu. Zato bi valjalo obratiti pažnju i na one sitnije.
Novaković ističe da se poslednjih godina napredovalo u razvoju metoda i tehnologije zaštite, ali da se još ne može reći da smo bezbedni.
– Nijedan način zaštite nije testiran u realnim uslovima, pa ne znamo kakav bi rezultat dao u praksi. Stoga je cilj misije „Don Kihot” Evropske svemirske agencije da se u realnim uslovima testira jedna mogućnost za skretanje asteroida.
Najopasniji su asteroidi koji nisu uočeni, a iznenada bi mogli da se usmere ka Zemlji. Ima li odbrane od takvih napadača?
– Prvi uslov za odbranu jeste pravovremeno otkrivanje tih asteroida, bar nekoliko godina ranije. Samo u tom slučaju imali bismo dovoljno vremena da reagujemo. Nema, nažalost, načina da se zaštitimo od objekata za koje ne znamo ni da postoje. Srećom, objekti koji bi mogli da nas iznenade relativno su malih dimenzija.
Za sada smo bezbedni, a najpesimističniji scenariji, poput onih u holivudskim filmovima „Veliki udar” ili „Armagedon”, vidljivi su samo na velikom platnu.
Izvor: Politika.rs