Smrt košarkaškog Mocarta u 29. godini života šokirala je ceo svet
koji je ostao bez velikog igrača, kome su se klanjali i u NBA ligi.
“Bilo
je uzbudljivo igrati protiv Dražena. Svaki put smo se nadmetali, on je
ima agresivan stav. Nije bio nervozan, išao je na mene jako kao i ja na
njega. Imali smo neke sjajne bitke, nažalost kratko su trajale”, rekao
je Majkl Džordan o Draženu.
Bio je jedan od igrača koji su
otvorili Evropljanima vrata NBA lige, briljirao je u dresovima Cibone i
Real Madrida, dok su Nju Džersi Netsi penzionisali dres sa brojem 3.
“Mnogi
me smatraju za najboljeg šutera, ali moram priznati da ipak ima jedan
koji je bio bolji od mene. Bio mi je veliki rival, i mnogo sam ga
zavoleo. Šteta to ga više nema”, izjavio je Redži Miler, drugi najbolji trojkaš NBA lige svih vremena.
Osvojio sve što se moglo osvojiti u Evropi i sa reprezentacijom, a u
NBA je proveo četiri sezone gde je igrao za Portland i Nju Džersi.
“Ne znam može li se rečima opisati šta je Dražen značio ovom klubu,
emotivno, fizički i na ostale načine. Svi ćemo zauvek pamtiti ono što
smo videli, taj osmeh, taj osećaj, taj takmičarski duh, i sa stanovišta
košarke, izbačaj lopte prema košu. Nikad ga nećemo zaboraviti”, rekao je njegov tadašnji trener u Netsima Čak Dejli.
Blistavu karijeru počeo je u Šibeniku sa 15 godina, a prve korake
napravio je dodavajući lopte starijem bratu Aleksandru, sada selektoru
Bosne i Hercegovine. Dražen je posle treninga ostajao sam u dvorani i
šutirao sve dok ne padne mrak.
Njegova priča počinje tek
prelaskom u Cibonu koju je dva puta doveo do titule prvaka Evrope, kada
je i sam proglašavan za najboljeg na kontinentu.
Karijeru u
Evropi nastavio je u najtrofejnijem timu Real Madridu, i odmah je postao
najveća zvezda španskog tima. Navijači su obožavali, a on je postajao
uzor mladim igračima.
Igrao je samo jednu sezonu u Madridu gde
je odmah vratio trofej najboljeg u Evropi, a onda je otišao u Portland,
Trejl-Blejzersi su ga 1986. godine izabrali kao 60. pika na draftu.
Pored Klajda Drekslera i Terija Portera se nije naigrao, bio je
frustriran, očajan, i nesrećan. Međutim, sve se promenilo kada je 1991.
prešao u Nju Džersi.
Uz talentovane Kenija Andersona i Derika
Kolemana blistao je na istočnoj obali, i sa 20,6 poena postao lider
Netsa i jedan od najboljiš šutera u ligi.
Sa reprezentacijom
Jugoslavije bio je svetski šampion u Argentini 1989. godine, dok je na
Olimpijskim igrama osvojio srebro godinu dana ranije u Seulu, kao i u
Barseloni u dresu Hrvatske.