U uslovima neprekidnog rasta cijena hrane, stanovanja, prevoza i komunalija, pitanje plate u Bosni i Hercegovini odavno više nije ekonomsko, nego čisto egzistencijalno pitanje. Dok zvanične statistike pokušavaju ublažiti stvarnost pričom o prosjecima, podaci sa terena razotkrivaju duboki jaz između stvarnih troškova života i onoga od čega građani preživljavaju.
Najnovije septembarsko istraživanje Saveza sindikata Republike Srpske donosi poražavajuće pokazatelje: više od 37 odsto anketiranih radnika aktivno razmišlja o odlasku iz RS-a.
Međutim, podatak koji najviše alarmira jeste da egzodus nije neizbježan. Skoro dvije trećine onih koji spremaju kofere — tačnije njih oko 66 odsto — poručuju da bi odmah odustali od odlaska i ostali u Srpskoj pod jednim jasnim uslovom: ako im poslodavci ponude osjetno i značajnije povećanje plata.
Mizerija u praksi: 83% radnika ne može dohvatiti ni 2.000 KM
Istraživanje pokazuje da čak 94,15 odsto radnika smatra kako je za dostojanstven život — koji podrazumijeva pokrivanje osnovnih namirnica, režija, stanovanja, zdravstvene zaštite i osnovne sigurnosti bez ulaska u dužničko ropstvo — potrebna minimalna mjesečna neto plata od 2.000 KM (dok mnogi ističu da je realan iznos i do 2.500 KM).
Surova realnost, s druge strane, pokazuje da preko 83 odsto radnika u RS trenutno primanja ima daleko ispod te granice.
Situacija u Federaciji BiH nije ništa bolja. Zvanični podaci Saveza samostalnih sindikata FBiH za avgust 2026. godine pokazuju da je sindikalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu dostigla 3.810,70 KM. Prosječna neto plata u FBiH pokriva tek 44,98 odsto tih troškova, dok minimalna plata pokriva poražavajućih 26,95 odsto. Čak 43,58 odsto kućnog budžeta odlazi isključivo na hranu.