Na osnovu iskustva, cenjeni publikume. Kada je ono pre trideset i jednu godinu zamakao Najveći sin svih naših naroda i narodnosti, u Beogradu je takođe nastala panika. Svi su, kao sada u Sev. Koreji, bili uplakani. Daleko od toga da se naš maršal i Dragi Vođa mogu poistovećivati, SFRJot je bio Zemlja dembelija u odnosu na Severnu Koreju, ali eto, posmrtna matrica je u oba slučaja ista.
Uvek to tako biva kada se kohezija nekog društva zasnuje na nekoj harizmatičnoj ličnosti. Šta se onda događa? Potegne harizmatična ličnost, pa umre, društvo ostane bez faktora kohezije i sledi sudbinu harizmatičnog vođe: počinje da se raspada. SFRJotu je za to trebalo deset godina, ali raspadanje je počelo onoga momenta kada je Tito sahranjen u Kući cveća. Videćemo šta će biti u Koreji.
Otac visokog korejskog pokojnika, Dragi Drug Kim Il Sung, beše smislio način kako da doskoči goreopisanom, pa je ozakonio feudalnu praksu da oca nasleđuje sin. Tako se, bar prividno, obezbeđuje kontinuitet i – da vidite – u Koreji je to besprekorno funkcionisalo. Istini za volju, korejskom kontinuitetu je značajno doprinela činjenica da tamo nema Srba, Hrvata, Bošnjaka i drugih “državotvornih” naroda, pa se Dragi Vođa mogao na miru posvetiti izgradnji socijalističkog društva i atomske bombe.
E, upravo ta atomska bomba globalizuje žal za Kim Džong Ilom. Šta će biti sa Dragim Vođom zna se, ali šta će biti sa bombom, to je tako velika nepoznanica da su akcije na berzi u Seulu pale za čitavih pet procenata. Ostaje nam da se nadamo da će naslednik nastaviti miroljubivu politiku svojih predaka.
Tekst preuzet iz Danasa