Čitam da je USKOK ponovo u Hrvatskim cestama: „Na temelju dosad prikupljene dokumentacije, istražitelji ozbiljno sumnjaju da je spomenuta dionica autoceste ne samo preplaćena, nego da je u njezinoj dokumentaciji sporno 15-ak kilometara koji ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu, ali su ih izvođači radova, navodno, naplatili kao stvarni dio prometnice. Cijena kilometra za tu dionicu je oko sedam milijuna eura, pa se vrlo lako može izračunati da je na fantomskih 15 kilometara autoceste netko zaradio 105 milijuna eura.“ A još pride „Dva WC-a na odmorištu Mosor na autocesti između Dugopolja i Ravče Hrvatske autoceste platile su čak 3,5 milijuna kuna iako je predviđena cijena bila 500 tisuća kuna. Povećanje cijene opravdano je ‘izvanrednim troškovima’. (…) …svaki držač WC-papira plaćeno 3.500 kuna, držači sapuna stajali su nevjerojatnih 2.480 kuna, koš za smeće 715 kuna, a svaka pločica na vratima koja označava je li riječ o muškom, ženskom ili WC-u za invalide 428 kuna. Također, sporni WC-i tijekom zimskih dana uopće nisu u funkciji te se građane upozorava da se upute na sljedeće odmorište.“
Odmah pade komentar da mi, nažalost, nemamo USKOK. Kako nemamo? Pa, kod nas na ovakvim projektima godinama uskaču u narodne džepove. Sad nam treba jedan ISKOK da naši uskakači krenu put Austrije, recimo, po zimske gume, a vrate se sa lancima, kakva šala kruži o Sanaderu. Kako nikada nećemo postići konsenzus o formiranju tako nekog letećeg odreda kod nas, odnosno uvek će postojati konsenzus da se nema konsenzus oko istog, ja zato glasam za ISKOK. Iskočite, sakupljači nekretnina, da bi uskočili oni koji bar hapse nakon procesa „isluživanja“ kojekakvih balkanskih skorojevića. Još se raspravlja ko je, zapravo, uhapsio Sanadera, pa ne bi čudilo da ide po oprobanom receptu koji će, pretpostavljam, biti primenjen i na domaće likove: kako imamo spisak vaših računa u inostranstvu, imovine, transakcija, itd., hapsimo vas u inostranstvu, ne na domaćem terenu, gde to em nema ko da uradi, em biste imali priliku da na ustanak pozovete svoje privatne vojske zbog udara na najvećeg sina vašeg naroda.
Eh, kakvog li bi iskakanja bilo nakon uskakanja na autputeve RS (posebno onaj do Gradiške), prevoj Čemerno, obilazanice Sarajevo… A u pogledu sitnog i krupnog inventara, ozbiljna konkurencija hrvatskim usputnim toaletima je nameštaj u Kompleksu i toalet u zgradi Parlamenta BiH (skromnih 900.000 KM).
Ih, kao da ima veze što su poskupljenja takva da od januara valja mesečno nategnuti još sto maraka pride da bi se preživelo! Možda bude kakav posao na ulazu u toalete, zatim za pražnjenje onih skupih pepeljara (od po 700 KM) u Kompleksu u kojem se ne puši, a moguće i da neko nađe uhlebljenje na poslovima dodavanje kaputa sa čiviluka vrednih 1.500 maraka. Ove cifre po ko zna koji put ponavljam čisto da se podsetimo šta smo sve plaćali i šta sve plaćamo – od treskanja, kačenja i odlaganja do skupog fiziološkog pražnjenja, a sve po cenama kao da su inventar kupovali na aukcijama kod Sotheby's.
Dok se u RS od domaćih kompanija uvek zna ko gradi i ko asfaltira, strane kompanije se smenjuju, pa Strabag štafetu po ceni od nekoliko godina i 200.000 eura prepušta slovenačkom CPM, koji time odlaže bankrot. Naravno, svi su znali stanje ove firme osim u „neobaveštenoj“ Vladi RS, koja je savetovanje o očiglednom platila konsultantskoj kući preko četiri miliona KM u prošloj godini. Još da vidimo čudo da taj CPM, koji nema ni u levoj ni u desnoj, plati penale za ovo zavlačenje (ali i uvlačenje i uskakanje), a za šta nam je vrlo neobaveštena Vlada RS rekla da je dogovoreno, pa da i ja kliknem „Europa zdaj!“ Sad se najavljuje španska gradnja, pa se bojim da preko dana austrijskog filma, pa slovenskoga ljudskog gledališća ne dođemo do španske sapunice. Volim posebno kad su im puna usta javno-privatnog partnerstva, što je u našem prevodu drugi izraz za privatizaciju (ili poklon) bez tendera.
Hoće li kao i ja uskliknuti „Europa zdaj“ i u Federaciji, ali i Srbiji, povodom bankrota svog slovenačkog izvođača, kompanije SCT, sad ćemo da gledamo. Da podsetim da je ova kompanija dobila poslove izgradnje tunela Vijenac, najvećeg objekta do sada građenog na koridoru 5C u našoj zemlji, ranije su gradili i deonicu Jošanica – Podlugovi, skoro dobili i deonicu na koridoru 5C, Gorica – Drivuša, koja će se u dužini od 3,5 kilometra protezati od izlaza iz budućeg tunela Vijenac do južnog ulaza u Zenicu, iako su ama baš svi pismeni znali da i ovu kompaniju prate brojne afere i korupcijski biber po političkom pilavu. U Beogradu je ista kompanija dobila izgradnju mosta i prilaznih saobraćajnica na Adi, a finansijska konstrukcija je od prvobitnih 120 miliona narasla na preko 300 miliona eura, što je u gradskoj upravi pravdano razdvojenim planiranjem cena (sic!) za sam most i pristupne saobraćajnice. Ova tako sveprisutna kompanija je neki dan proglasila bankrot, što je začudilo samo neobaveštene vlade i gradske uprave, gde platu primaju namnoženi „stručnjaci“. Pored brojnih dugova, SCT samo Novoj Ljubljanskoj banci duguje više od 100 miliona eura, dok je “Petrol” nedavno blokirao platne kartice SCT-u zbog dugova za benzin, koji su se, prema pisanju slovenačkih medija, kretali od 12 do 15 miliona eura. Naravno, gde god je trebalo dati bankovnu garanciju, posao nisu dobili (Libija, pa i Rusija). Tamo gde je garancija „ja tebi, ti meni“, vrata su im bila širom neobavešteno otvorena.
Eto, to smo mi regionalno. Volimo da pišamo i treskamo otmeno; ludi smo za graditeljstvom; protiv pušenja se borimo nenormalno skupim pepeljarama; dobroćudno smo naivni, pa poslove dajemo bankrotiranim ali zato bliskim susedima; toliko brižljivo biramo državni vrh da selekcija traje i po pola godine; tamanimo opoziciju da nam ne bi trovala narod pesimizmom i dosledno sprovodimo tržišnu filozofiju da bogat pojedinac znači bogatu državu, a država to sam ja!