Često se čuje da je jedini domet Dejtonskog sporazuma mir, a da je u svojoj suštini on ozakonio ratne zločine i etničko čišćenje (tu se pre svega misli na postojanje Republike Srpske). Postdejtonskoj BiH se zamera to što, takva kakva je, nije u stanju da ispliva iz tranzicije koju karakterišu kaubojska privatizacija, ogromna korupcija, samovolja lokalnih moćnika.
Ipak, neuspešnost, čak i disfunkcionalnost državnog sistema ne mora se obavezno tražiti u Dejtonu jer je on prevashodno regulisao centralno pitanje zbog kojeg je i izbio građanski rat. Naime, akt o miru učinio je mogućim ono što je do 1995. izgledalo nemoguće: BiH je ostala celovita država, a sa Republikom Srpskom u okviru nje, ona je postala i prihvatljiva za Srbe.
Ako se tako posmatraju stvari, postdejtonska BiH je baš sa sporazumom iz američke vojne baze uspostavila kontinuitet sa Socijalističkom Republikom Bosnom i Hercegovinom koja je, zato što je bila deo velike Jugoslavije, bila prihvatljiva za svoja tri konstitutivna naroda. Takvu BiH prihvatile su Srbija, odnosno Hrvatska, što je takođe od neupitne važnosti.
Bosanskohercegovačka državnost nije sporna. Ona ima istorijsko uporište podjednako kao što ga imaju srpska ili hrvatska država, a uz to suverena i celovita BiH jeste opravdana nacionalna težnja najbrojnije etničke grupe. Međutim, „bildovanje“ te državnosti kroz „rastezanje“ Dejtona je opasno zato što se tako ugrožavaju vitalni interesi druga dva konstitutivna naroda.
Tačno je da je BiH na začelju evrointegracija, da se tranzicionoj groznici ne vidi kraja, da budžetsku kasu glođe više nivoa ogromne, a neefikasne administracije, da je proces pomirenja i suočavanja sa odgovornošću spor. Ali, to ne znači da je za sve pobrojano kriv isključivo Dejtonski sporazum.
Mir iz 1995. jeste glavni kamen u temeljima moderne BiH jer je regulisao najosetljivije pitanje oko ustrojstva te države. Sve ostalo, a to je vladavina prava, civilno društvo, uspešna ekonomija, članstvo u EU, svega toga neće biti dok bh-građani budu glasali za lidere koji im se ulaguju „mudrim“ preispitivanjem Dejtona umesto stvaranjem normalnijih uslova za život.