Kao davni greh, uvek mi se ista javljaš. Odzvanja ti smeh, cipele u prozor stavljaš.
I večno sanjaš, svetom putuješ bez putovanja a Badnje veče dolazi.
Mogla si mi baš i reći neke reči nagle. Oči su mi, znaš, pune one iste magle. Al suprotnost sušta, sad u meni tuga koren pušta a badnje veče prolazi.
- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -
To je bilo naše zadnje, sad opet zvona zvone – slušam to.
Ne, nije svako veče Badnje, al ovo danas, sasvim slučajno – Badnje je.
U poslednji čas, kao uvek na to veče, gospođa do nas unucima kolač peče. U mojoj sobi samo stari veker vreme drobi a Badnje veče prolazi…
- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -
To je bilo naše zadnje, sad opet zvona zvone – slušam to.
Ne, nije svako veče Badnje, al ovo danas, sasvim slučajno – Badnje je.