Maduro je obavestio EU da je ultimatum odbijen i da predsednički izbori u Venecueli neće biti održani. Tvrdi da su nedavni izbori bili legitimni.
U međuvremenu, devet zemalja – Portugal, Finska, Nemačka, Holandija, Španija, Francuska, Velika Britanija, Austrija, Švedska, Danska priznale su venecuelanskog opozicionog lidera Huana Gvaida za “prelaznog“ predsednika.
“Priznajem predsednika Skupštine Venecuele, gospodina Gvaida, kao predsednika Venecuele“, saopštio je premijer Španije Pedro Sančes.
Istovremeno, i britanski ministar spoljnih poslova Džeremi Hant na Tviteru je objavio svoju podršku opozicionom lideru.
“Nikolas Maduro nije pozvao na predsedničke izbore, a rok koji smo mu dali je osam dana. Velika Britanija uz svoje evropske saveznike sada priznaje Gvaida za privremenog predednika dok kredibilni izbori ne budu održani. Nadamo se da će nas ovo dovesti do kraja humanitarne krize“, naveo je Hant.
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc takođe se oglasio na Tviteru.
“Režim Nikolasa Madura dosad je odbio da prihvati slobodne i poštene predsedničke izbore. Zbog toga, od sada, smatramo Huana Gvaida za legitimnog privremenog predsednika“, naveo je Kurc.
Maduro, niti njegova vlada, još nisu komentarisali ovu odluku pet evropskih zemalja.
Sputnjik je ranije preneo da je Italija stavila veto na saopštenje Evropske unije, te i ona priznala Gvaida za privremenog predsednika.
“Prema informacijama koje imam, Italija je na sastanku šefova diplomatije u Bukureštu, stavila veto na saopštenje EU u kom se navodi da će Unija priznati Gvaida za predsednika ukoliko se ne organizuju novi predsednički izbori“, naveo je izvor za Sputnjik.
Rim nije još zvanično potvrdio informaciju.
Evropske zemlje, među kojima su Nemačka, Francuska, Španija i Britanija, postavile su vladi predsednika Venecuele Nikolasa Madura osmodnevni ultimatum da raspiše nove predsedničke izbore, saopštivši da će u suprotnom, kao i SAD i druge zemlje, priznati Gvaida za predsednika.
Ultimatum Maduru istakao je sinoć.