Za trenutak je izgledalo da je narod u Srbiji, ako već nema gene otporne na koronavirus, možda otporan na nerazumnu paniku koja se ogoljava u redovima po supermarketima širom sveta.
A onda su sporadično počele da se objavljuju slike ispražnjenih rafova po društvenim mrežama, a mreže ko mreže imaju idealne klimatske uslove za širenje panike, pa su te slike našle put i do medija.
Ne zna se, naravno, ko je “nulti kupac” ali “virus” je počeo da se širi. Prvo jedan kupio 40 kutija maski, pa drugi sav apotekarski alkohol koji je mogao da nađe, pa sredstva za dezinfekciju.
Epidemija po apotekama je prošla – ispražnjeni rafovi – pa je prešla na supermarkete, nova žarišta panike.
Bio je juče na jednoj od televizija (ono kad ne uhvati oko logo u ćošku prilikom šaltanja kanala) prilog iz srpskih prilično opustošenih supermarketa, gde jedna bakica sa, odokativno, desetak kila brašna u bakaluku objašnjava kako se preteruje u zalihama, kako je sve to naduvano i bez razloga se širi panika. Ona, naravno, uvek kupuje toliko brašna (kaže velika porodica, mora da se kuva). A jedan momak jednako sablažnjen širenjem panike napunio kolica toalet papirom.
Jurnjava za maskama i alkoholom je nekako i razumljiva. Strah je razumljiva emocija koja se javlja u ovakvim situacijama. Ali, kako će brašno i toalet papir da nas sačuvaju od virusa?
O zalihama vode da ne govorimo (ne, neće isključivati vodovod, koliko god da bude eksplozivna epidemija).
Tek, ako ste u nekom trenutku haosa nastalog pandemijom koronavirusa osetili strah zato što nemate dovoljno toalet papira, eto, nemojte brinuti, niste sami.
I to nema ama baš nikakve veze sa domaćom kulturom i načinom života.
Nestašica toalet papira je globalni fenomen, neki su se lepo i zezali sa tom temom.
Panika se pojavljivala čak i tamo gde još nije registrovan slučaj zaraze koronavirusom. U Crnoj Gori su to objasnili strahom da će im zabraniti kretanje.
Strahovi od zabrana nisu stvar sa kojima se treba šaliti. Strah navodi na iracionalno ponašanje.
A mehanizam je jasan, kao i sa virusom za koji su rekli da nije pitanje da li će doći kod nas, nego kada će doći.
Nije pitanje da li ćemo početi da bildujemo zalihe za armagedonsko vreme koje dolazi, nego kada ćemo to učiniti. Da li onda kada čujemo od komšinice da će nam zabraniti da izlazimo iz kuće ili onda kada shvatimo da zaista nećemo imati toalet papir jer su svi ostali pokupovali sve.
A kada se taj mehanizam zavrti onda stvarno nastaje “armagedon”.
“U doba nesigurnosti, ljudi ulaze u zonu panike koja ih čini iracionalnim i potpuno neurotičnim”, citirali su juče mediji Dimitriosa Civrikosa sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
A evo ga i objašnjenje za papir: “Kad uđu u supermarket, ljudi traže vrednost i veliku količinu, i privuku ih velika pakovanja toalet papira kojima žele da povrate osećaj kontrole.”
I sve se svodi na onu mentalnu higijenu o kojoj je juče pisao Marko Prelević. Ako možda možemo da naučimo da češće peremo ruke, možda naučimo da verujemo kada nam kažu da nema potrebe da se prave zalihe, jer zaista nema potrebe. I da tako samo otežavamo situaciju. I sebi i drugima.
Nažalost, vakcina protiv iracionalnog straha ne postoji.
Nedeljnik