Ovi crtani filmovi deci su pružali više od puke zabave. Upoznali su ih sa ključnim referencama opšte kulture, naročito u oblasti literature i muzike.
Iz Duška Dugouška klinci su mogli da saznaju za Stivensonovu priču o Džekilu i Hajdu, da čuju citate i vide scene iz Šekspirovih komada, a teško je naći klasično muzičko delo koje nije korišćeno kao podloga za neki od crtaća iz tog vremena.
Svakodnevno slušanje Listovih rapsodija i Šopenovih valcera zauvek je ove melodije urezalo u dečije mozgove.
Crtaći prepunih citata iz klasične umetnosti pružili su deci okvir, polazište za kasnije razumevanje književnosti i muzike, čak i kada te osnove deca ne bi dobila u školi, smatra ona.
Danas, nasuprot tome, crtani filmovi ne usmeravaju decu na otkrivanje kulturnog blaga prethodnih generacija, već su isključivo okrenuti fantaziji ili sadašnjem vremenu.
"Ni škole ni crtaći danas ne predaju baklju znanja i kulturne pismenosti. Da li je to jedan od razloga za apatiju i površnost savremene generacije?", pita se autorka.
(CDM)