To je presudio Sud Evropske unije u dva slučaja koje su pokrenule muslimanke u Nemačkoj.
U oba slučaja su te žene bile suspendovane s posla zbog nošenja hidžaba.
Ovo pitanje godinama izaziva kontroverzu u celoj Evropi i pokazuje velike razlike povodom pitanja integracije muslimana.
Dve muslimanke, jedna zaposlena u ustanovi za brigu o deci s posebnim potrebama, a druga blagajnica u Mueller-u, nisu nosile marame kada su počele da rade, ali su to odlučile nekoliko godina kasnije nakon što su se vratile s porodiljnog odsustva, prenosi Jutarnji list pisanje Hine.
Rečeno im je da to nije dozvoljeno te su potom suspendovane, rečeno im je da mogu dolaziti na posao samo ako nisu pokrivene maramom ili su premeštene na drugo radno mesto, saznaje se iz sudskih dokumenata.
Sud je morao da odluči radi li se o kršenju slobode veroispovesti ili kršenju slobode poslovanja i želje poslodavca da se svojim korisnicima predstavlja na neutralni način.
Sud EU-a se odlučio za potonje.
"Zabrana nošenja vidljivih oblika izražavanja političkih, filozofskih ili verskih uverenja na radnom mestu može se opravdati potrebom poslodavca da se korisnicima predstavlja na neutralan način ili da spreči društvene sporove", saopštio je sud.
Ranije je centar za brigu o deci s posebnim potrebama od jedne zaposlene osobe zatražio da ne nosi lančić s krstom.
Nakon presude evropskog suda, sada je na nacionalnim sudovima da daju poslednju reč i odluče o tome radi li se o diskriminaciji.
U Nemačkoj živi više od pet miliona muslimana i najveća su verska manjinska grupa.
U Austriji je, međutim, Ustavni sud presudio da je zakon koji u školama brani nošenje marame devojčicama do 10 godina diskriminatoran.
Francuska, domovina najvećem broju muslimana u Evropi, 2004. je zabranila hidžabe u državnim školama, a 2014. je vrhovni francuski sud potvrdio otkaz muslimanki u privatnom vrtiću, koje striktno sprovodi načelo sekularnosti, jer nije htela da skine maramu.
Francuska je takođe 2010. zabranila nošenje burke u javnosti, a potom su to učinile brojne druge zemlje, poput Austrije 2017, Danske 2018, Holandije 2019, te Švajcarska na referendumu u martu ove godine.